Народно благостање

15. јуни 1940.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 581

Стање Народне банке (у мил. динара).

|3ХхП

“их |а-хи | 37 | 8УГ

АКТИВА “| 14937 | 1938 1939 | 1940 1980

| - Подлога 2 злато у касама — — 1:706,2)1.898,8|1:977,6/2.037,6)2.041,9 злато на страни — — 7,5: 10,8 10,7 1244! 1449

Укупно — 11137 1.909,6/1.988,42,162,1|2.186,8 "Девизе које не улазе у'

-подлогу — — — — — 458,2 .643,5| 731,0| 585,2| 565,1 Кован новац:

у никлу и сребру — — | 3600) 330,0 317,5| 416,2 413,0

"| Зајмови: :

на-мевице = — — —-|l.400,5/1,707,7,2.085,2,1.881,7|1,859,3

на хартије од'вредн.- — | 263,0 _ 63,6) 138,0) 1022 100,4

Укупно —||1.662,51.771,3/2.220,3/1.984,0/1.959;8

"Хартије од вредности — | 1981 2586) 408,3| 4018 401,8 Ранији аванси држави — |1.688;2)1,627,8|1.633,2/1,638,5 1.638,5 Привремени: аванси Глав.

| Држ.Благајни — — — | 600,0| 600,0] 600,0) 600,0) 600,0 М. Ф,по Ур, од 24 УШ и 16-1Х 1939 — — — — 8341! :839,4| 889,4 “| Есконт бонова Нар.'одб. 558,0)3.196,0:3,378,0 "Вредности рез. фонда — 165,8 223,5 283,0 250,2 250,2 Вредности ост, фондова| 29,51 387) 37,8 41,4 41,4 Непокрет., завод за из- i раду HoBu. и намештај | 1604 1851) 175.0) 1925) 194,0 „Разна „актива — — — 1|2.087,2)2.147,5)2.583,3/2.125,7|2.129,0 ПА СИВА - ; } KanmBTaji —:- — = == :180,0 „180,0 180,0 180,0 180,0 „Резервни фонд SU O 200,0 236,7 2477 250,9 250,9 Остали фондови — —| 341 375) 9396) 42,2 49,9

-|' HoBaagume y onTHmajy — 5,358,7 6,920,7/9.697,8|.11.754,9/11,896,9 Обавезе по виђењу:

потраживање Државе 17,8 331 52,5 518 110 акиро:рачуни. — — — |1:433;0]1.080:0| 8990) :926,7) .969,7 разни рачуни — — _ |1.047,1| 980,1| 766,5| 863,8) 778,8

Укупно — |2.499,1/2.098,2/1.718,1|1,841,8 1 859,1 Обавезе са-роком — —| 50,0) 30,0) 100,0, -- — : Разна пасива — — — | 363,3| 2327, 339,9| 358,3| 363,1

Оптицај и обав. по виђ. И „боју прим, — — |2.202,1/2:453,9)3.181,5/3,459,3/3,49 7. , Ј , Е , , , “ 9 0 зл. у кас. 28,59 прим. |2.102,5/2,440,03.161,2/3.260,3 3.267,0 укупно покриће — — |2654%/0)2722%/0 2786% |2544% 2543%, покриће у злату — — |26440"/,|27060/,|2771%,|2397%,2374%/,

8.291,3/9.014,0/14,&16.0/13,596,8/13,756.0

mala, а! је u toliko veća između proseka tih dveju godina i 1940 godine. U aprilu je obrt 1940 god. 17,7 miliona prema 38,7 miliona presek 1938/39 god. Obrt se više no prepolovio Ali bolju sliku pruža maj.mesec, jer prema prosečnom они oko 30 miliona dinara 1938/39 god..imamo u 1940 god. obrt 22,6 miliona dinara. |

| Interesantno je videti koji su to papiri prouzrokovali promenu obrta u aprilu. Oprt Ratne štete je bio 4,2 mil. din., Begluka i Dalmatinaca okruglo 5, Investicionog i Narodne banke po 1,5 miliona i 7% Blera 1 milion. U maju mesecu pak struktura se iz osnova izmenila. Dok je u aprilu obrt u Ratnoi šteti iznosio 24% ukupnog obrta, dotle je u maju udeo Ratne štete skočio na 51%. Više odrpolovine celoga posla u maju:otpada na Ratnu štetu. Obrt u Beglucima je gotovo isti kao i u aprilu, u Đalmatimskom agraru skočio jeza BO%/Oo, a u Narodnoi banci ostao nepromenjem. Prema tome sudbinu kurseva 'и maju ove godine igrala je Renta ratne štete. Kad se ima u vidu da je u maju mesecu nastao najveći pad kurseva, onda se dolazi do zaključka da je Ratna šteta u tom imala najveće učešće. Nameće se pitanje zašto? Odgovor je vrlo prost. Mi moramo ponovo da potsetimo čitaoce na to da besa izaziva besu, a hosa hosu. Kadgod jeđan papir 'ađa, povlači za sobom nove naloge *za prodaju. I sasvim је

prirodno da mmajviše prodajnih naloga си tome :slučaju dolazi od onog papira, koga ima najviše u opticaju. Ne samo da Ratne štete ima naiviše u opticaju, već :je ona najmanje YVeEzan papir. Najveći deo ostalih papira, naročito Go agrara,

pokupovale su razne Uuštanove dobrovoline i prinudne šted-

nje, na osnovu poznatog pravilnika po коте moraju izvesnu svotu svojih rezervi da ulažu u državne hartije. Svi su ti.pa-

piri vezani, ne mogu se prodavati. Naimanič je Ratne štete

u tim portfeljima. Prema tome ona је i najslobodnija, pa i najpokretnija. -Kurs Ratne štete pao je za kratko vreme od 440 na 390. Bilo bi deveto čudo kad to stropoštavanje kursa n> bi povuklo za :sobom.prodaine naloge. Kad se ima.u vidu da je za puna dva meseca — april i mai — prodato svega 16 miliona efektivno Ratne štete, onda se mofa priznati da naš kapitalista ima haidučku '\rv. Ali s druge strane ne može se predvideti ni to, da је за tako malim obrtom bilo lako manipulisati. 90% ovoga obrta otpada na javnu ruku као kupca. Javna ruka ima to zadovolistvo — ako se to može nazvati zadovolistvo — da je jedan deo Ratne štete kupila vrlo jeftino. Ali se nama čini đa bi njoj bilo mnogo prijatnije, da je taj papir kupila skuplie. Mi se nećemo upuštati a staru našu temu, kakve „je -sve reprekusije na našem поуčanom tržištu kapitala doneo kurs Ratne štete.

Možda će kogod reći da bi javna ruka morala kupiti i više da se napregla da održi kurs na prvobitnoj visini ili malo niže. To bi gledište bilo skroz pogrešno. Ko poznaje berzu, znaće đa bi u tom slučaju kupila -manie i Ratne štete i sviju ostalih papira.

Kao što :je našim čitaocima мес vrlo dobro poznato, iedini papir koji je uspeo da se sačuva od opšte depresije kurseva je akcija Narodne banke. Akcije Narodne banke su

ostale na visini između 9.700 :1.8:000. Mli je najvažnije da taj

papir ne interesira javnu ruku i da je relativno vrlo veliki obrt u tome papiru za ova dva meseca bio isključivo za račun ргодамса. То је ројау о kome se mora naročito da piše.

“Zašto je akcija Narodne banke uspela u otporu depresiji

kurseva? Celo bi se pitanje međutim moglo drugojačije da postavi, naime koliko je lako bilo obustaviti pad kurseva državnih hartija od vrednosti, kad ie akcija Narodne banke uspela sama da 5е održi. Jer kad bi za depresiju poslednja dva meseca postojali oni razlozi, za koje se obično misli, onda.bi i akcije Narodne banke popustile u kursevima. Kako ovaj papir nije popustio, to je samo dokaz da је depresija bila vrlo laka. Uzroci nisu bili tako prinudni i sa malo više opreznosti u manipulaciji mogla se da spreči ova besa. Naravno d koliko ona.nija poželjina. Nije celom svetu besa nepovolina. Opozicionarima svakako da je besa vrlo prijatna, ali je u toliko neprijatnija vladi, čije Ministarstvo finansija trajno izdaje papire i pravi planove o novim emisijama.

ж

'Na zapadu Evrope odigravaju se najtragičniji događaji. Nemačka traži da u.što kraćem vremenu reši rat. Kao što i „službeni savezni kominikei kažu, situacija je vrlo ozbiljna. Ni na berzama nije lako. Ali su još uvek londonska i pariska berza daleko od bese' kakvu smo mi preživeli. Paris je evakuisan ove nedelje, pa naravno i berza. I za londonsku berzu je već odavno određeno mesto kuda će se evakuisati. Ne znamo gde je pariska berza, ali ono što znamo to je, da neprekidno radi, da je čak ni strahovita evakuacija velikog Pariza niie u tome omela. To iz sasvim pojamno i lepo. Pojamno je zbog: toga što se kursevi relativno drže, a lepo zbog toga što je na taj način omogućeno imaocima hartija od vrednosti, 'koji su bez gotovine, da prodajom malih paketa dođu do iste.

'Što se tiče izveštajne nedelje kod "nas ona pruža neobičnu satisfakciju onim privatnim i javnim sadistima koji: uži-