Народно благостање

99. јуни 1940 НАРОДНО

Izveštaj Ouzora u Liubljani za april 1940 pokazuje da je slovenačka prerađivačka privreda ušla u period prosperiteta koji će, izgleda, nadmašiti onaj 1938 i 1939. Nikada dosada Ouzor nije u aprilu imao toliki broj članova kao ove godine, iako je redovna pojava kod svih Ouzora da, posle pada preko zime, u prolećnim mesecima zabeleže porast članstva. U aprilu ie porast bio toliki da je broj članova bio samo za 2.762. manii od ukupnog broja u avgustu 1939. Ukupno је bilo 105.689 osiguranika, za 6.845 više nego u istom mesecu 1939 a za 8.479 više nego u martu 1940.

Prema lanjskoj godini broj zaposlenih se povećao kod 13 grana a prema martu o. g. kod svih osim 7. Мајуес! porast odnosno pad bio je kod sledećih grana: gradnje nad zemljom та 3.639 prema martu 1940, gradnje puteva i železnica za 1.940 prema martu i 5.108 prema aprilu 1939, industrije 'amena i zemlie za 838 prema martu 1940, šumsko-pilanske industrije za 9923. Javni saobraćai ima više zaposlenih za 4923 prema martu 1940 i 1.789 prema aprilu 1939. Prema aprilu 1939 zabeležila su pad: tekstilna industrija, kože i gume, grane i pića i prerade drva.

Kako se vidi iz podataka, broj zaposlenih je porastao najviše kod gradnje puteva i železnica i gradnje nad žemljom, što znači da su oživeli ne samo javni radovi i saobraćaj nego u izvesnoi meri i građevna delatnost, a to je povuklo za sobom povećanje rada i u drugim granama koje su u vezi sa prvim, kao što su šumsko-pilanska, metalna i inđustrija kamena i zemlje. Industrile koje se bore s teškoćama u snabdevanju sirovinama, kao tekstilna i kože i gume, zabeležile su mali pad prema prošloj godini, ali su još uvek po

Sjaian prosperitet u slove-= aačkoi prerađivačkoj privređi u aprilu 1940

БЛАГОСТАЊЕ Страна 409

broju zaposlenih radnika iznad nivoa 1938. Kod ostalih grana nema većih promena prema prošloi godini. Prema tome, slovenačka proizvođačka privreda u aprilu o. g. je imala daleko povoljniju konjunkturu od prošlogodišnje.

„Политика' јавља да је трговачка радња „Димитрије Обрадовић и синови“ прославила ових дана своју стогодишњицу. Мало је таквих радња у Србији; све су краћег века које због људи који их воде, које због често револуционарних промена које у једној младој земљи као што је наша изазивају промене путева, државних уреда, административне поделе 3емље, а нарочито ратови. Обрадовићева радња је најстарија у Градишту, али је свега још једна старија преко педесет година, која још постоји. Нема вароши у Србији, које су после рата претрпеле толико удара као Велико Градиште. Одржавање радње после рата био је надчовечански задатак, те у толико веће признање припада њезином шефу г. Таси Обрадовићу. Однегован у шпартанској дисциплини српске патријархалне трговачке куће, што значи слободан од порока, готов на највећи напор, вредан, издржљив и савестан, Таса је могао на својим леђима да провуче своје наслеђе кроз кризе Великог Градишта и да га консолидује под новим стањем.

Дом Тасе Обрадовића је умео да споји традицију са тековинама новог времена. У тој атмосфери он је однеговао своју децу и данас се може рећи да је он шеф једне велике трговачке фамилије, која је у своје доба зајмила снагу од Београда, коју јој сада враћа..

Желимо г. Обрадовићу дуг живот м успешан даљи рад.

Један трговачки јубилеј у Великом Градишту

BEM 1,

KOPECBDNAEHTMH Y C

IEHTPAJIA BEPJIHH W 8 Oho 350 филијала и депозитних baca

КАВАЛА ЊА ТИ "УН, Аб ћексеве ос ће

Ово 50 филијала

Ззастушништво за Краљевину Југославију;

КУРТ ДУБРАУ

БЕОГРАД, Овилићев Венагл 6, телефон 0908

Ам ЖО«р 2

нн КРАЈЕВИМА СВЕТА