Народно благостање

90. јули 1940.

дустрија дошла је у тежак положај. Испитују се могућности лиферовања памука из Русије, Турске и Египта.

—- Ускоро ће се преселити из Загреба у Београд неколико великих трговачких фирми које се баве прода“ јом дрва, коже, и минералног уља.

— У Бановини Хрватској осећа се велика оскудица шећера, нарочито у Загребу и Хрватском Приморју. Загребачка трговинска комора упутила је захтев Продајној Централи у Београду да се складишта шећера у бановини Хрватској што пре снабду са потребним количинама.

— У трећем тромесечју подељене су немачким увозницима девизне дозволе за следеће контигенте: за суве шљиве и јабуке 300.000 марака, за воћне сокове 30.000, за суве вишње 150.000, за разно воће и поврће 300.000, sa орасе 50.000, за кајсије 100.000, за парадајз 100.000 марака. За парадајз су одређене следеће цене: од 9 до 15. јула 15 марака, од 16 до 25 јула 13 марака, од 926 јулај до 5 авгу“ cra 8 марака, а за паковање кајсија за извоз после 9 јула 85 марака, све за 100 кгр. бруто/нето франко југословенско-немачка граница, док се код продаје франко мађарсконемачка граница цена повисује за 1.50 марака.

— У Загребу се осећа велика несташица зејтина за јело. Ради тога Банска власт предузела је рационирање свих залиха зејтина Потрошачи су упозорени да га не употребљавају за кување јела као и да га замене тамо где је то могуће. Трговци неће смети од сада да продају зејтин оним потрошачима који су се до сада снабдевали већим количинама у циљу гомилања резерве. Трговцима је у исто време стављена. на расположење количина од 38.800 кг. зејтина до идуће кампање,

___- Ба пе |) došlo do mestašice drva, Banska vlast u Zagrebu zabranila je izvoz bukovog drveta, dok je izVOZ ostalog drveta delimično obustavljen. Na taj način Zagreb će biti opskrblien “dovolinim količinama drva. Gradsko poglavarstvo nastoji da osigura 500.000 vagona gorivog drveta za siromašne građane, koji nemaju mogućnosti da gotovim novcem nabave potrebne količine.

NOVAČARSTVO

— Стручни саветодавни одбор за банкарство при банској власти у Загребу проучава питање оснивања Привилеговане индустријске банке и Хрватског речног пловидбеног друштва. Одбор је расправљао и о уредби о ревизији новчаних завода, која ће предвидети јачу контролу новчаних завода.

—- Хотелијери и угоститељи са Приморја упутили су једну претставку Банској власти у којој истичу тешко стање нашег хотелијерства у овој сезони. Стога траже да Банска власт у Загребу донесе уредбу којом ће се сва њихова плаћања, која достижу суму од 71.988.676 динара, Хипотекарној банци и другим новчаним установама, одгодити за годину дана, односно краја рата у Европи. Истовремено захтевају да каматна стопа почев од 1 јануара 1940 г. буде одређена на 4% и да се отпише порез и самоуправни прирез за све угоститељске радње.

— Veliki део osiguranja ražnih vrsta štete u Holandiji zaključen je kod engleskih osiguravajućih društava, koja zbog rata ne mogu tamo da obavljaju svoje poslove. Zbog toga su osiguranici zapali u nezgodu, jer ne mogu da dođu do oštete. Sada se našao izlaz iz te situacije tako, da osiguranici otkazuju takve ugovore i sklapaju nove sa holandskim, ili zakliučuju garantna osiguranja. U ovom slučaju holandska osiguravajuća društva jamče isplatu otštete uz naplatu premije koja je jednaka ranijoj. Ovakva osigurania zaključuju se ako prvobitni ugovor traje više godina, a nije mogućno da se odmah otkaže. Obično se zaključuje na 12 meseci. Pošto je tražnia za osiguranjem velika, osnovano

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 459

ie u Utrehtu novo osiguravajuće društvo za glavnicom od 5 mil. forinti.

— Švajcjarska vlada je naredila da se sva plaćanja iZmeđu Švajcarske, Francuske, Holandske i Norveške imaju da obavljaju preko Narodne banke. Osim toga je ozgraničila pravo raspolaganja imovinom lica ili firmi čije se sedište nalazi u tim zemljama, a koje se nalaze u zemlji. Na tai mačin ona želi da reguliše potraživanja svojih državljana koja potiču iz izvoza ili kod drugog naslova.

— Od početka pa do polovine jula o. g. uvezeno je u Sjedinjene Američke Države zlata u vrednosti od 1.128 mil. dolara. Od toga najveći deo potiče iz Engleske. Državna blagajna kupila je u junu 853 mil. što pretstavlja rekordnu mesečnu kupovinu dosada.

— Berza u Amsterdamu je otvorena 15 jula o. g. Dozvoljena je trgovina sledećim papirima: 53% Holandski zajam od 1936, 4'/0 Holandski državni zajam od 1940 I i II tranša. To ne znači da neće biti nezvanične trgovine sa drugim papirima. Naprotiv, očekuje se da će se trgovati sa znatnim brojem papira, iako se njihovi kursevi neće objavljivati.

SAOBRAĆAJ

_— Пуштено је у саобраћај петнаест нових телефонских линија између Београда и Загреба. Одмах иза пуштања ових линија у саобраћај број разговора постао је три пута већи. У најскоријем времену увешће се још две линије за Љубљану, и три између Београда и Италије, једна преко наше земље за везу Берлин—Цариград. Истовремено у Министарству пошта израђен је пројекат за постављање телефонског подземног кабла између Београда, Загреба и Марибора.

— У нашој држави постоје 402 аутобуска предузећа. У току једне године аутобуси превале преко 20 милиона киломегара. Пружна линија аутобуског саобраћаја дуга је 17.524 км.

— Bugarska vlada namerava u cilju Але eksploatacije šuma da izgradi nekoliko šumskih železničkih pruga. Ukupna dužina njihova biće 300 km.

POLOŽAJ RADNIKA

— Да би спречила штрајк Нашичка TBODHMMa /L. /LG отпустила је 160 радника.

— Завршен је штрајк у Шипадовим Радници су добили 20% повишице.

— Дошло је до споразума између бродовласника и помораца. Поред повишице од 100% поморцима је загарантована посебна награда за поједине зоне пловидбе.

КОМЈОМКТОКА

— Prema izveštaju Berze rada u Zagrebu u toku теseca juna bilo je 2.000 nezaposlenih radnika manje nego u maju mesecu.

предузећима.

IZ POSLOVNOG SVETA

Zborovi akc. društava:

20 juli. — »Tegma« industrijsko i trgovačko d. d. Zagreb (red.).

21 juli. — Muslimanska banka d. d. Stolac (red.).

23 јин. — Мћав 4. d. za industriju i trgovinu drva Zagreb (red.).

% juli. — »Uljanik« petroleumsko а. а. Zagreb (red.). — »Bitumen«, hrvatsko društvo na deonice za iskorišćavanje zemnog plina i ulja Zagreb (redovan), — »Metan« d. d. Zagreb (red.). — Pionir d. d. za tehnička poduzeća Zagreb (red.).

30 juli. — Medđumursko petroleisko d. d. Zagreb (vanredan). — Stočarska industrija d. d. Zagreb (red.).