Народно благостање

90. јули 1940.

Из уредништва

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 451

Ближе и даље дејство принудног откупа зрнасте хране

Није прошло ни десет дана а уредба о максимирању цене и принудном откупу пшенице и кукуруза морала је да буде измењена и допуњена. Призад је такође морао да да извесна објашњења и да се барем донекле ослободи кубуре наметнуте му спровођењем уредбе. Тиме међутим проблем није решен нити ће се уопште моћи решити максимираним ценама и принудним откупом.

Промет пшенице и кукуруза већ и последњих дана уочи доношења уредбе био је релативно мали и сваким даном све мањи. Цена кукуруза била се попела на 230, а на многим местима нуђено је 240 па и 250 дин., али се роба није могла добити. Нешто повољније стање било је код пшенице. Тих дана нарочито, а и много раније пре тога ми смоу анализама робнога тржишта непрестано указивали да су високе цене кукуруза последица оскудице робе, јер је немогуће било замислити да би неко уочи жетве јечма држао кукуруз и шпекулисао на даљи пораст цене. Кад је објављена уредба промет пшенице и кукуруза, већ и онако ограничен и мали, потпуно је нестао. Са тржишта је нестало и последњег зрна; оскудица је бивала све већа. Нарочито недостатак кукуруза осетио се у највећем делу земље и то не само у дефицитарном, него и суфицитарном подручју. Тешкоће у снабдевању кукурузом постале су врло велике, а уколико се и ублажују извлачењем робе из суфицитарног за снабдевање дефицитарног подручја отвара се проблем кукуруза у целој земљи будући су залихе минималне и недовољне. Такво стање нагонило је многе товљаче, нарочито мале, да се што пре ослободе свиња; на тржишту свиња дошло је до веће понуде и осетног пада цена. Уместо да произвођачи добију 11—12 дин. за кг. коју цену Дирекција за спољну трговину сматра оправданом, они су ових дана успевали једва да добију 9 дин. Прилике на тржишту свиња нису се поправиле ни после одлуке да се извоз у овој недељи повећа, јер је понуда постала још већа. Поред товљача тешкоће снабдевања осећају и пољопивредне индустрије које су такође принуђене да редуцирају производњу. У дефицитарним подручјима и то онима која су прошле године имала рђаву жетву и бербу проблем кукуруза постао је врло озбиљан. У свима овим крајевима пак поред оскудице хране јавља се и организациони проблем апровизације.

Спроводећи уредбу под таквим околностима Призад је на путу да се поред накупне претвори у дистрибуциону односно апровизациону „организјацију. Ми не видимо разлога зашто би Призад ишао овим путем, јер за апровизацију постоји Дирекција за исхрану, односно одговарајућа установа за бановину Хрватску. Ако би ове установе биле неспособне да овај задатак изврше, што изгледа да није искључено, онда то не значи да њега треба наметнути Призаду који за тај рад није организован. Да је међутим Дирекција за исхрану на овоме пољу потпуно подбацила, види се из Призадовог циркулара среским начелницима којим право принудног откупа преноси на њих за све потребне количине

за исхрану народа и стоке односнога среза и тражи да хитно спроведу откупну и опскрбну организацију. Дирекција за исхрану дакле показала се неспособном да организује апровизацију, а то би био један од њених главних задатака поред онога у области рада на организацији производње. Призад тај задатак жели да пребаци на среска 'начелства. Ни то није решење. Управо то је најгоре. Али је за Призад свакако добро да се ма ко бакће с овим радом а не он, јер би то сигурно упропастило његову организацију.

Први дани извршења уредбе, а на основу само неколико оскудних вести у дневној штампи, потврђују наше гледиште да је уредба донета напамет, да оваква каква је неће се моћи извршити, да има много шупљина и недостатака итд. Прва је ствар да пријаве нису биле извршене у року. Оне још и данас стижу. Али без обзира на то из онога материјала који је до сада прикупљен могу се утврдити три ствари. Прва је, да су залихе кукуруза у земљи веома мале и недовољне до нове бербе, а ако би се наставило са' товљењем свиња у досадањем обиму оне би биле и раније исцрпене. Друго, зали"хе пшенице су приличне и знатно прелазе уобичачену прелазну количину. Проширењем · принудног откупа (у измењеној уредби) и на род пшенице ранијих година омогућен је налаз и таквих количина. Треће, и пшеница и кукуруз налазе се релативно мало у другој руци. Све три чињенице, а нарочито

"прве две, са гледишта социјално-политичког и мо-

ралног оправдавају максимирање цене и принудни откуп. Обавеза о евидентирању продаја и пријављивању истих Призаду била је неодржива и за Призад и за имаоце залиха; та одредба претила је да вагуши администрацију Призада и да га тотално парализује. Стога је Призад био принуђен да количине до 5000 кг. уопште ослободи пријављивања, а пријављивање продаја кумулира до једног вагона. Највећи недостатак уредбе био је у томе што је принудни откуп у наслову у тексту даље замењен пречим правом куповине под режимом слободног помета. На основу тога права Пизад није могао да дође до робе а поготово код произвођача. Имаоци залиха позивали су се на први став истога члана по коме могу и после пријаве да слободно располажу вишковима, односно да се Призад може користити пречим правом куповине само у случају ако они изгразе жељу за продајом. На основу тога нико од произвођача није хтео ни да чује да Призаду уступи пријављене вишкове.

9 Поред овога ова уредба показала је и једну велику празнину у могућности да се у целој земљи води јединствена економска политика. У заглављу уредбе пише да је она донета на предлог министра трговине и индустрије у споразуму са баном бановине Хрватске. Претпоставка је да би таква уредба аутоматски имала да буде проширена и на бановину Хрватску. Међутим уредба је протегнута на бановину тек после три дана и то са разним спроведбеним наредбама које су њено извођење учиниле потпуно аутономним. Пре свега дозвољено