Народно благостање

Страна 454

ke? Zar to nije uticaj režima? Ista gospoda tretiraju još uvek pitanje o autonomiji Narodne banke kao da ona HOpšte postoji, jer navode miz argumenata kojima treba da se dokaže da je treba ukinuti. Kao što smo rekli nje nema ni onde, gde treba da dobije ona svoj najviši izraz na zboru Narodne bamke kao vrhovnom organu jednog akcionarskog društva. Po sebi se razume da tako izabrani upravni odbor mora da služi. I pravno je ukinuta autonomija Narodne banke. Posao Narodne banke vodi izvršni odbor od pet lica, od kojih trojicu (guvernera i dva viceguvernera) postavlja Ministar finansija ukazom. Trojica od petorice obični su državni činovnici koji mogu da se najure kadgod se hoće. A taj izvršni odbor ima sve poslove u ruci. Upravni odbor Narodne banke postao je jedna parada. Jedanput mesečno sastanu se oni da saslušaju gospodare u banci (a ovi su državni činovnici). Po koji put im se dopusti da poneku reč kažu o pitanjima koja su manje važna. O važnijim pitanjima nemaju šta da kažu. Prema tome Narodna banka stoji pod neograničenim uticajem države.

Treba uzeti samo stanje Narodne banke kad je ona počela da radi i uporediti ga sa stanjem od 31 деcembra 1939 godine. Iz njega se vidi da je celokupan višak opticaja, (a on je ogroman) došao isključivo za račun države. Narodna banka je vrlo malo povećala kontingente emisije za račun privatmika, a milijarde je do sada izdala državi. Država ne plaća na to gotovo nikakvu kamatu — samo pokriva izvesne troškove manipulacije. Danas se može reći da država može da uzima od Narodne banke šta hoće i koliko hoće. To je kratka karakteristika odnosa između Narodne banke i države.

Da kažemo još nekoliko reči o akcionarima. Akcija Narodme banke je papir najmanje rentabilnosti u Jugoslaviji. Pri kamatnoj stopi na novčanom tržištu od 10% ina tržištu kapitala od 7——8%, ukamaćenje akcije Narodne banke kreće se oko 4%. Ima već nekoliko

HAPOJIHO БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 99

godina kako kurs akcije iznosi 7.000 do 8.000 dinara. Po tu su cenu morala da kupe i ona gospoda iz Zagreba, koja su izabrana na poslednjem zboru i koja akcije moraju deponovati kao članovi upravnog i nadzornog odbora — ako ih nisu imali. Prema tome država bi imala da otkupi ne 180 miliona dinara, nego skoro tri puta toliko, na osnovu načela eksproprijacije. Država ne bi mogla da oikupi akcije pomoću svojih obligacija (pošto toga ima koliko se hoće) već gotovim novcem. 'Država nema ni 18 miliona dinara raspoloživih za taj cilj. Država nije u stanju finansiski da podržavi Narodnu banku čak ni putem dobijanja majoriteta. Ne može se sa akcionarima Narodne banke postupati kao sa licima koja su pokrala tuđu svojinu. Tu su uloženi rođeni kapitali i dokle god se ne ukine privatna svojina i ne izvrši preuređenje pravnog poretka, stvar mora da ide ovim putem. A za to |e država nesposobna.

Akcionarima Narodne banke nije ni пајтапје зтаlo do akcija Narodne banke; najmanje omima koji nisu kupili zbog nade na ma kakvu milost kad badu glasali Za vladine kandidate, već koji su ih kupili isključivo radi plasmana kapitala. To su najpošteniji i sa gledišta opitnosti najinteresantniji akcionari.

Zahtev za podržavljenjem Narodne banke obrazlaže se privredno. Međutim karakteristično је да је оп došao neposredno posle zahteva za decentralizacijom Narodne banke. lako je i taj motivisan privredno on sasvim otvoreno pokazuje politički interes koji pokreće ovaj zahtev: što veća decentralizacija i proširenje kompetencija banovini Hrvatskoj. Kad bi se izvršilo роdržavljenje Narodne banke problem decentralizacije bio bi mnogo jednostavniji, nego sad, dok je ona još akcionarsko preduzeće. Država 61 imala da reši pitanje otkupa akcija, a kod obrazovanja Narodne banke kao državne institucije Banska vlast bi imala svoju reč, Mesto ekonomskog izbio bi tada na prvo mesto politički interes.

гене

Из уредништва

Рекорд запослености од постанка Југославије

Сузор у извештају о кретању осигураних радника и намештеника у априлу 1940 изнео је такву цифру о укупном броју која изненађује. Код нас важи правило о развоју коњунктуре да у првим пролећним месецима 'п0словна делатност оживи. Број осигураника код Сузора се

постепено повећава до јуна да летним месецима се смањи, у јесенским опет порасте а у зими поново опадне. Изве-

штаји Сузорови у 4 месеца о. г. показују исту тенденцу, али оно што изненађује то је снажан темпо пораста броја осигураника каквог није било ни у једној ранијој години како се то види из следеће табеле: Број Сузорових чланова у месецима: | |I III IV

1933 482.449 485.379 .496.555 516.525 1934 484.232 495.051 528.070 595.152 1935 506.496 505.384 526.381 550.081 1936 548.309 552.948 574.326 598.363 1937 606.786 641.131 661562 692.973 1938 621.774 652.444 683.809 705.375 1939 645.941 680.520 703.533 713.059 1940 651.044 666.148 704.894 743.680

Немамо података за раније године, пре велике привредне кризе, али је сигурно да ни у тим годинама темпо пораста Сузорових осигураника није био онако снажан као ове године судећи по годишњим просецима од којих је највећи (1930: 631.181) знатно мањи од просека у 1937 (680.011), 1938 (715.186) и 1939 (728.494). Према томе може се закључити да коњунктура наше привреде у целини ове године надмашује како прошлогодишњу тако и коњунктуру ранијих година. |

Карактеристика је овогодишње коњунктуре да није захватила равномерно све гране. Неке су под утицајем рата и с тиме у вези повећаних потреба државе појачале своју делатност, док су друге због недостатка сировина морале да ограниче свој рад. Пораст броја запослених У. упоређењу према априлу 1939 забележен је код следећих

грана: Грађење железница и путева за 9.569 Шумска пиланска индустрија за 8.681 Метална и машинска за 6.194 Грађење над земљом за 2.350

"Јавни саобраћај за 2.170

ранија вена