Народно благостање

97. јули 1940.

bili vodeći tako su i ove nedelie sa obrtom od 654.000 din. Kao prošle nedelje tako i ove dolazi na drugo mesto Ratna šteta, ali sa iznosom koji je 50% manjii od prošle nedelje svega 420.000 dinara. Narodna banka ovoga puta je jako rađena sa 360.000 din. Interesantno је да celokupna larma oko podržavljenia Narodne banke ne samo da nije imala nepovolino dejstvo na kurseve, već kao da je imala i povolino, jer dok ie ranijih nedelja kurs bio pao od preko 8.000 па 7.800 u ovoj se nedelji radio obilno po 7.900. Kursevi ostalih rađenih papira dobro se drže, a obrt је bio kao što rekosmo nešto veći. Ali ipak obrt je jedan od naimaniih kakav ije uopšte zabeležen. |

Mi mislimo da ova pojava ima da objasni nastupanie prave visoke letnje sezone. Prepolovio se broji posetilaca, a skro se i Beograd prepolovio. Razišli su se komitenti koji 50 davali naloge za kupovinu i prodaju pa je sasvim prirodno da je obrt tako nisko pao. U ovakvoi atmosferi naravno da naimania promena između ponude i tražnje može da izazoveč veću razliku u kursu. Ovakvi sastanci su prilično kritični po kurseve i to su momenti kad ie nega kurseva dobro došla. Javna ruka, posle dvomesečnog apsoluinog apstinirania od svakog posla na beogradskom efektnom tržištu, počinie da se interesira za isti. Dobila je naloge od svojih starih komitenata, a i sama ima potrebe ne samo zbog toga što se stalno povećava njezin obrini kapital, već i zbog amotrizacije državnih hartija od vrednosti.

Ova mala besa koja je došla kao posledica velike borbe između hosista i besista ne treba da plaši. Mogu kursevi ioš nešto popustiti, ali seriozni imaoci hartiia od vrednosti najbolie bi uradili da u sezoni kiselih krastavaca uopšte ne čitaju kursni list.

DEVIZNO TRŽIŠTE

Na deviznom tržištu u Njujorku karakteristična je pojava već nekoliko nedelia da kurs švaicarskog franka skače. Kako su normalne poslovne veze presečene, mora se ovoj pojavi tražiti obiašnjenje u situaciji stvorenoj ratom. Sa пеkad ustalienog kursa od 22,42 popeo se franak prema dolaru na 22,72. Razlog je bekstvo šcajcarskog kapitala iz dolara. U početku nemačke ofanzive funte su bile pretvorene u dolare, a sad se dolar napušta. To je posledica ргедов тоХпоsti. Pošto su Amerikanci blokirali sva potraživanja zemalja koje su došle pod nemačku vojnu vlast, pretpostavlja se da bi se i za Švajcarsku mogao u jednom momentu da mađe razlog za blokiranje.

Kurs funte sterlinga je realan samo u Niujorku, pošto se u Evropi gotovo nigde na obavljaju poslovi sa funtom ili minimalno. Govori se da će sva strana potraživanja biti bloikirana u Engleskoj i da će se kod dozvola za povlačenie kapitala strogo paziti na njegovo nacionalno poreklo.

Na našem deviznom tržištu švajcarski franak skočio je na 1250,15, dok ie pre stajao čvrsto na 19833,18. Od klirinških valuta Rkolebaju se grčki bonovi i bugarski dinari. Slobodno tržište:

Slob.. ар

19-УП 2859 2271 2371 24-УП 25-УП London 209.55 169.73 21486 · 200555, 20996. 21892 Njujork 55.— 44.55 55.— 55.— 55— 55.Ženeva 1247.40. 1010.89. 1249.60 1249.60 . 1250.15. 1250.15 Privatni kliring: „Berlin 1480— —.— 1480— 1480— 1480— 1480Grčki bon. —.—=K —.— 36.75 37.— 37.— 36.Sofija —.— —— —-— 92— 92.— 92. Milano _ 228.88 | —=— 228.88. 228.88. „298.80 228.83

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 477

Obrt је ove nedelje 81,9 mil., znatno manji nego prošle, 39,2 mil. Od toga otpada na marke 26,716 hiljada, dolare 3,858 hili., grčke bonove 452 hilj., švaicarske franke 497 hilj., funte sterlinga 218 hilj. i bugarske dinare 205 hili. Kvota dodeljivanja bila je ove nedelje vrlo niska, između 9,32% do 34,44%.

U Cirihu devizni kursevi biill su sledeći:

31-ХИ-37 31-XII-38 31-XII-39 17-VII 28-VII London 21.62 20.62. 17.68 16.75 16.87 Njujork 32.— 443.— 445.90 44050 440.Milano — —-— 22.50 22.830 22.30

Робно тржиште

Пшеница. — На прекоморским берзама ситуација је непромењена, курсеви су стабилни и крећу се у границама декретираних минималних цена и лимита. У С. А. Д. жетва озиме пшенице у пуном је јеку. Пролећна пшеница у Канади обећава рекордни принос. У Италији проценат измељавања пшенице у брашно повећан је са 70 на 80%, а производња луксузног пецива ограничена је на три дана у недељи. У Шпанији одређена је откупна цена за пшеницу са 74 пезоса за 100 кг. У Мађарској се цени принос на 250.000 ваг. Откупна цена изгледа да ће бити 25 пенга. Швајцарска је одредила да се хлеб сме продавати тек пошто одлежи 24 сата. Измељавање нулерице и гриза у Мађарској дозвољено је само до 40%, док је до сада било неограничено.

Термински курсеви на прекоморским берзама номинално су нотирали:

IX XII III Винипег центи бушел 715/8 735/в 745/8 Чикаго центи бушел 748/4 76'/з 7058 Б. Аирес пезоса КВ. 9,28 9,51 —

На домаћем тржишту ситуација се мало нормализовала. Услед доласка нове робе појавило се нешто више старе робе која се глатко продаје, јер су дефицитарни крајеви, услед недостатка кукуруза, принуђени да троше више пшеницу. Нова роба почела је већ да пристиже на пијацу. Пошто цена није одређена има случајева да се продаје по 160 до 200 динара. Једино млинови, који имају раније закључке са војском плаћају више цене за нову робу. Ове недеље очекује се уредба о државној интервенцији на тржишту пшенице. Призад је 20 о. м. издао обавештење према коме ће, док не буде одређена цена за нову пшеницу, куповати ову по максималној цени од 230 дин. база Тиса 76/290.

Са уредбом се закаснило вероватно услед борбе око цене за нову пшеницу.

Кукуруз. — И на тржишту кукуруза у прекоморским земљама влада непромењена ситуација; номинални курсеВи су стабилни, промет је незнатан, а извоза за Европу уопште нема. У Аргентини пао је предлог да се већи део извозног вишка кукуруза употреби као гориви материјал. Према прсрачуну кукуруз би се могао употребити као гориво по цени од 37 пезоса за тону. Како међутим садашња минимална цена износи 45 пезоса то се поставља питање надокнаде разлике од 8 пезоса по тони односно више од 50 милиона пезоса за количину која би се имала употребити као гориво. Чикаго за септембар нотирао је 62 цента за бушел, а Буенос Аирес 4,38 пезоса за квинтал.

Тржиште кукуруза у земљи стварно више не постоји. Количине до којих путем принудног откупа долази Призад минималне су и далеко од тога да подмире најнужни-