Народно благостање

5. абгуст 1940.

Из уредништва

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 485

житни режим за 1940/41 годину

1 ПРАВНА И МАТЕРИЈАЛНА ОСНОВА ЖИТНОГ РЕЖИМА

Пошто је пшеница већ почела да пристиже на пијацу и да се продаје по релативно ниским ценама, са закашњењем од најмање десет дана објављена је Уредба о промету пшенице и државној интервенцији на тржишту пшенице у привредној 1940/41 години. Већ сам наслов уредбе наговештава промену досадашње интервенционе политике; по наслову уредбе интервенција у новом систему само је један елеменат у регулисању промета пшенице које 1е стављено на прво место. Уредба претставља правну основу новог житног режима. Она се разликује од свих досадашњих уредаба. Почев од 1935 године уредбе о државној интервенцији на тржишту пшенице биле су кратке, садржавале су свега неколико

" параграфа: цене, покриће трошкова интервенције и обезбеђење потребног кредита за откуп вишкова пшенице. Нова уредба доноси нешто сасвим ново: принципи и систем државне интервенције из основа су измењени. Више се не ради о интервенцији у циљу држања минималне цене, већ о регулативном деловању на тржиште кроз целу године у циљу држања прописане фиксне цене; не ради се више о откупу извозног вишка, већ и количина намењених унутрашњој потреби. Уредба полази од заштите произвођача који има да добије пуну одређену фиксну цену, али исто тако не запоставља ни интересе потрошача које обезбеђује од евентуалног прекомерног пораста цене.

У новој уредби из досадашњих уредаба реципиране су три ствари: принцип куповине сваке понуђене количине од стране Призада, кредит уз државну гаранцију за откуп пшенице и терећење евентуалним губитком у првом реду приходе којима Призад располаже, а у недостатку ових државне благајне. Сви остали прописи уредбе претстављају новину.

Уредба пре свега, супротно свима досадашњим, не обухвата само пшеницу рода 1940, већи ранијих година. С обзиром на овогодишњу жетву у овоме пропису изражена је потреба да се дође до робе без обзира из које је године. Затим се одређује фиксна — стална цена —- дакле нити минимална нити максимална — од 250 динара за мтц. база 76 кг. хектолитарске тежине са 2% уродице шлеп или вагон. Према томе, нема више провенијенција ни ди. ференција у ценама; пшеница 76/2% вреди 250 дин. франко вагон или шлеп на свима станицама у земљи, без обзира да ли се ради о потиској, бегејској, србијанској, славонској, босанској итд. пшеници. Ово је први пут да имамо јединствену цену у целој земљи на бази физикалних особина пшенице. Такву цену нисмо имали никада, ни под режимом слободне трговине ни под режимом државне интервенције. Према исходу рода диференције између појединих провенијенција, које су створене не толико услед разноликих физикалних особина пшенице колико услед различитог унутрашњег састава ове, постојале су вазда, некад веће а некад мање. Имали смо и другу врсту диференција које су условљавали локални односи понуде и тражње, али ове су биле меродавне за унутрашњи-локални промет. За сваки кило-

грам хектолитарске тежине — мање или више од основног —- цена се смањује односно повисује за 250 дин. по 1 кг. хектолитарске тежине. Према томе, ако пшеница има 80/2% њена ће цена бити 260 дин./250 дин. на бази 76/2% додав томе по 250 дин. за 4 кг. хектолитарске тежине још 10 дин., односно ако има само 70/2% вредеће 235 дин. (одбив за 6 кг. хл. тежине по 2.50 дин. или укупно 15 дин.).

Нова уредба регулише и одбитке на рачун уродице. Основна пена смањује се: код уродице од 3% за 3 дин., 4% за 6 дин. 5% за 9 дин. по мти. Како се у уредби изричито каже: „За пшеницу која садржи више од 2% а највише до 5% уродице (примесе) смањује се основна цена..." Значи да пшеница која садржи више од 5% уродице, а такве је ове године врло много и то не само у забаченијим продукционим подручјима већ и у главном суфицитарном подручју, не потпада под уредбу, односно може да се тргује са одбицима далеко већим од оних које прописује уредба!

Даљом одредбом прописани су репори и то до 30 септембра полумесечно, а после тога месечно. Први репор предвиђа се за другу половину августа и износи 3 дин. за мтц., други за прву половину септембра такође са 3 дин. и трећи за другу половину септембра са 2 дин. После тога репори су месечни и износе 2 дин. за мтц. Према томе, у јуну месецу идуће године цена пшеница имаће цену од 276 тј. 26 дин. преко почетне. Структура и расподела репора наговештава да су они уведени из 60јазни од велике и нагле понуде са циљем да ову ешалонирају. Ми сматрамо да та бојазан овога пута није била на месту. Али по оној народној: кога су гује уједале тај се и гуштера боји! и Призад је вероватно, због рђавог прошлогодишњег искуства, тражио увођење репора. На ово питање ми ћемо се вратити касније.

Велику новину претставља прописивање посредничке марже, која је први пут била одређена у Уредби о максимирању цене и принудном откупу пшенице и кукуруза од 24 јуна односно у изменама и допунама исте од 4 јула. У тим двема уредбама маржа за трговца на велико била је одређена са 12 дин., а за трговца на мало (који продаје непосредно потрошачу) са 15 дин. Овога пута регулисана је само маржа у промету на велико. Она износи 18 дин. за све куповине и продаје кроз магацин купчев односно 13 дин. ако се роба испоручује директно у вагон или шлеп. У првом случају маржа се дели на два дела: први део од 13 дин. прирачунава се куповној цени која је одређена за произвођача, а остатак од 5 дин. одбија се од цене коју добија произвођач. Према томе, ако је трговац купио од произвођача пшеницу за магацин по 250 дин. он ће му за исту платити 245 дин., а ову ће продати по 263 дин. Осим ових 5 дин. по мтц. који се одбијају од цене одређене за произвођача за робу која се тргује преко магацина маржа се дакле прирачунава цени уредбом одређеној. Што се тиче марже у тр-