Народно благостање

Страна 506

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 52

добара, него се врше тек припреме за то. Треба исушити поља и ослободити плодну површину. Али за то је потребно закопати у земљу средства и уложити рад. Да се то изведе потребно је располагати нечим више него са машином за штампање.

| ________

Ргедауапје z. Virzinga. O novoi Evropi

Juna 27-ga održao je u Nemačkom poslanstvu g. V. iedno predavanie o Evropi posle rata, kome se mora pokloniti pažnja s obzirom na to da je predavanje bilo u samome mposlanstvu. G. V. je bio po zanimanju novinar, međutim njegov je značaj u spoljino-političkim pitaniima Nemačke nesrazmerno veći no što se to može suditi po niegovoj profesiji. Naš urednik, stari poznanik g. V., primetio je da jie predavanje držano i u suviše oštrim crtama, na šta je ovaj odgovorio, da za sada nije drugojačije mogućno. Dole donosimo njegove glavne misli,

Ovai se rat, kazao je g. V., bitno razlikuje od sviju ranijih koji su imali za cilj osvajanje, koje je rađalo mržnju i želju za osvetom, iz čega je uvek iznicao nov rat. Nemačka ne misli da ide tim putem, što se može unekoliko da vidi i iz uslova primirja sa Francuskom i držanja nemačke vojske u Francuskoj za vreme borbe i za vreme okupacije. Nemačka želi saradnju Francuske na preuređenju Evrope. Sada se bije

boj između plutokratije na jednoj strani i poretka zasnovanog na socijalnoi pravdi na drugoj.

U zapadnim demoktratilama vladali su bogataši, koristeći se tradicijom. Oni su eksploatisali ekonomski slabe, čime se objašnjava njihova slabost u ovome ratu. U Nemačkoj vlada socijama pravica; današnji režim je ostvario ideju nacionalne zajednice — solidarnost sviju. Svi služe zajedničkom dobru, a zajednica održava socijalnu pravdu, Taj osećaj solidarnosti među narodima želi Nemačka da sprovede u celoj Evropi. Međunarodna solidamost je cilj nacional-socijalizma, a ta solidarnost mora imati prvenstveno socijalni karakter. Sve će evropske države imati za zadatak da podižu ekonomski slabe i nivo života svojih građana. Nemačka ne traži da gospodari državama. To iskliučuje sama solidarnost. Međunarodno, ona će dobiti nesrazmerno veći značaj na ekonomskom polju. Mi živimo u vremenu velikih privrednih oblast. U tome ije naidalie' otišla Amerika, u tom se pravcu razvija Azija, i to će biti i Evropa. Nemačka želi da Evropa ostane jedna ekonomska celina. Države treba da se ekonomski dopunjuju, pre nego što se obrate vanevropskom inostranstvu. Evropa ne mora biti autarkiia, ali svakako freba da se· upotpunjava, da teži samodovolinosti, ako inostranstvo to želi onda će Evropa biti brzo samodovolina. To dopunjavanje, međutim, imaće za posledicu nagli porast blagostanja evropskih država.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

POLJOPRIVREDA

— Генеранли гувернер Пољске упутио је проглас лољопривредницима да имају одредити количину жита, уљарица, сточне хране, вуне, лана и конопље да: предају централном пољопривредном уреду или његовим органима. Да би испорука била извршена што пре одређена је скала цена, које су највише у случају испоруке до 31 августа, а после тога падају. Осим тога на сваких 100 кг уљарица добије произвођач премију од 3 л уља и 30 уљаних погача по повлашћеној цени. Испоручити се може сва произведе» но количина уљарица, а сав вишак жита сточне хране преко количине потребне за семе и сопствену потрошњу. Свака општина која тачно испоручи одређену количину жита стиче право да купи текстилних производа, петролеума, ракије и дувана по сниженим ценама и висини 25% вредности предатих производа. Сличне мере су предузете и за остале производе.

— Француско министарство финансија отворило је пољопривредним организацијама кредит од 2 милијарде франака, који ће се делити у форми средњерочних зајмова са малом каматом.

— Жетва у Шведској ове године је слаба. Како је увоз сточне хране из других земаља ограничен, влада ЈЕ решила да се смањи број стоке за 15%. Исхрана становништва неће доћи у питање, пошто постоје знатне резерве пшенице од раније. Пољопривредници траже да се повећаЈу откупне цене житарица.

— Производња маргарина у Холаднији је обустављена због немогућности увоза сировина из прекоморских земаља, а како је у исто време онемогућен и довоз уља, продукција путера не може да покрије целокупну потребу масноћа. Годишња потрошња маргарина износила је пре садашњег рата око 0,9 мил. метарских центи. Производња путера је износила око 1 мил, мет. центи годишње, од тога се извозило у Енглеску и Немачку око (5,56 мил. мет, центи. Да би обезбедила снабдевање становништва масноћама,

влада је огриничила потрошњу пнутера, забранила производњу сира из необраног млека, кондензованог и стерилизованог млека и млечног прашка. Те количине млека ће се употребити за производњу путера. Предвиђене су две врсте карата. Једне на које ће се добити путер по тржној цени и друге са ценама нижим за 40 центи по кг. Ове друге даваће се становницима са приходом испод 1400 форинти годишње.

— Услед слабих изгледа на овогодишњу бербу грожђа очекује се велики скок цена вину. Понуда старог вина на тржишту је врло мала. Произвођачи чекају исход бербе и нову цену.

— Овогодишњи род шљива биће један од најслабијих за последњих 10 година. Сматра се да ћемо ове године имати за извоз максимум 1500 вагона свежих шљива док смо прошле године имали преко 3000 вагона. Воде се преговори о извозу шљива у Немачку и Протекторат, који нуде цену исто као и прошле године. Ове цене међутим не конвенирају нашим произвођачима.

INDUSTRIJA

— Наша бродоградилишна индустрија налази се у тешком положају. Тако на пр. Јадранско бродоградилиште у Краљевици отказало је посао за 15 о. м. свима својим радницима, када ће бродоградилиште обуставити потпуно рад. Сплитско бродоградилиште имало је 1200 радника. Услед смањења капацитета рада управа овог бродоградилишта редуцирала је радништво на 626 радника. У случају да не дође до нових кредита и Сплитско бродоградилиште обуставиће ускоро рад.

— У Сједињеним Америчким Државама пронађена су богата лежишта никла. Као што је познато Сједињене Америчке Државе до сада су биле присиљене да се снабдевају никлом и никленом рудом из Канаде и Новг Каледоније .