Народно благостање

-17. абгуст 1940.

će odrediti izvesnu sumu iz državnog budžeta. Sve upute Ministarstva trgovine obavezne su za zavod.

| — Izvoz pomorandži iz Španije iznosio je pre građanskog rafa 8—10 mil: metarskih centi Posle rata izvoz је “opao na svega 1/10 i iznosio 1938/89 1,39 mil. 1939/40 је роrastao na 2,5 mil. Teškoće izvoza dolaze najviše od gubitka mnogih kupaca zbog rata, a i zbog neorganizovanosti proi:: zvođača + izvoznika, što je otežavalo preorientaciju na druga tržišta. Ovih dana je osnovan sindikat proizvođača i trgovaca pomorandži u Valensiji sa zadatkom da radi na unapređenju izvoza.

TRGOVINSKA POLITIKA

— Švajcarska vlada je povisila uvoznu carinu na ariikle od svile od 400 na 2.000 franaka po metarskoi centi. Ova mera donesena ic U ciliu da Se industriji sačuva unutrašnje tržište kada već ne može da sačuva pozicile na drugim i smatra se privremenom.

JAVNE FINANSIJE

— U Holandiji je zaveden porez na dobit akcionarskih, komaaditnih društava i zadruga koja drže neko preduzeće. Poreska stopa iznosi 10%, osim toga 15% prirez u korist opština. Ukinut je porez na dividende i tanfijeme.

МОУСАВЗТУО

— Pre nekoliko dana otvorena je ponovo luksemburška berza, koja je bila zatvorena 10 maja o. g. Sastanci se održavju sredom i pefkom. Zasada se trguje samo obveznicama državnih i opštinskih zajmova i onih ustanova za čije obaveze jamči Gržava i obveznicama luksemburške industrije.

— Deset velikih njiujorških banaka podelilo ie до роlovine ove godine rekordnu sumu kredita od 14,2 milijarde dolara. Ulozi su porasli za 2 milijarde i majveći su bili kod Chase National Bank (3191 mil.), zatim kod National City Banke (2592 mil.) i Guaranty Trust (2308 mil.).

— Češko-Moravska Narodna banka ističe u svom izveštalu da su ulozi na štedniu u novembru 1989 dostigli najniži nivo, i iznosili 12,90 mil. prema 15.024 mil. početkom 1939. Od tada se poverenje ulagača u banke sve više povraćalo, što je došlo do izraza u vraćanju uloga čija je suma porasla krajem maja 1940 god. na 13.544. mil.

— Irska je zavela obavezno prijavliivanie ponuda ame-”

ričkih i kanadskih efekata.

= U Briselu je osnovana blagajina za zajmove i ргеduimove sa glavnicom od 53 mil. franaka. Osnivači su najvažnije briselske banke, industriska i Rolonijlalna preduzeća. Blagajna će davati kredite i baviti se trgovinom hartija od vrednosti. Kamatna stopa za kredite biće 4%.

— Lefonska vlada je zabranila trgovinu hartijama od · vrednosti i naredila da se sve te hartije imaju да рггдаји Letonskoi banci na čuvanie. Imaoci hartija Roji ih ne predaiu gube pravo na isplatu njihove vrednosti.

— Državni kreditni zavod za nacionalnu izgradnju u Španiji ovlašćen je ovih dana zakonom da dajza kredite ındustriskim preduzećima oštećenim u ratu. KHrediti će se davati na bazi zaloga mašina i uz kamatu od 4%. Šteta na privatnim zgradama pričinjena ·-za vreme građanskog. rata iznosi 4 milijarde pezeta,.' državnim „9250 mil. i crkvenim 900. ти. | .

— Američka vlada je odredila kredit od 250 mil. dolara za davanje pozajmica na pamuk ovogodišnje berbe. Glavnica društva za robni kredit povišena je od 900 na 1.400 mil. da bi

- bilo dovolino sredstava za davanje kredita proizvođačima pamuka, . kukuruza i pšenice prema programu.

. HAPOJIHO BJIATOCTAFĐE

Страна 595

SAOBRAĆAJ

— Линеарно повишење железничке робне тарифе за 15%. и повишење за комадне пошиљке за 20%/• ступило је на снагу 15 јуна, али та тарифна реформа није била де-

"финитивна, јер је требало извршити нову класификацију

робе, тако да извесна роба буде класифицирана по вишој тарифи него раније. Тиме је требало постићи повећање прихода. Тарифни одбор није био једногласан- по питању нове класификације него је сматрао да је боље увести даље линеарно повишење од 59. Генерална дирекција донела је друкчију одлуку, да повиси линеарно тарифу за 3% и да изврши делимичну прекласификцију руководећи се тиме колико су цене појединих артикала скочиле.

— Министарство шума и рудника заједно са Министарством саобраћаја откупиће железничку пругу шумскоиндустријског предузећа „Босна-Боа" које се налази У ликвидацији. Ова пруга је нарочито значајна због везе коју има са државним рудником Масловара код КоторВароши. —_ Овогодишња туристичка сезона на Јадрану није подбацила у оној мери како се то очекивало. Шта више у неким местима забележен је већи број домаћих туриста него и једне године до сада. Од странаца има једино нешто мало Немаца и Мађара.

— Одржана је конференција по питању употребе домаћег горива за моторе. Конференција је имала за циљ да утврди да ли је потребно да се продужи рок од шест месеци ради оспособљавања стабилних и покретних мотора за употребу домаћег горива.

— Brazilijanska vlada je rešila da etatizira železničko društvo Brazil Railway Co. sa svim njegovim sporednim preduzećima. — Estonija je, pre ulaska u sastav SSSR-a, imala 143 trgovačka broda sa 196.000 brutoregistarskih tona, Letonija 94 broda sa 175.000 brt. Trgovačka flota sastoji se iz nekoliko brodova male tonaže, pošto je u sadašnjem ratu izgubila 3 veća broda. Ovih dana vlade tih zemalja nameravaju da izvrše etatizaciju svih parobrodskih društava i brodogradilišta.

— Još pre sadašnjeg rata činjene su u Nemačkoi opitne vožnje na stazi dugoj 1.000 km sa Ккаппопита за рогоnom na drvni gas. Opiti su (dali dobre rezultate, ali se dalje nije išlo, pošto je benzma bilo dovoljno. Potreba štednje benzina dovela je do toga da se sada radi na prerađivanju svih kamiona na pogon drvnim gasom koji se stvara naročitim generatorima ukopčanim na samim kolima. Izračunato je da 1 kg drva daje 9 do 2U0a m* drvnog gasa 1 да 2љ Ке drva razvijaju otprilike istu energiju kao 1 Il. benzina ili 2 1. dizelovog ulja. Jedno punjenje generatora drvom dovolino je za vožnju od 70—80 km. Pre izvesnog vremena formiran je naročiti štab, zvan »generalštab«, sa zadatkom da radi na što većoj primeni drvnog gasa kao pogonskog materijala. U tom cilju daju se sopstvenicima kamiona pomoći do 1000 Rm za preradu ovih. Osim toga daje se premija za svaki prevaljeni kilomefar od 1 pfeniga.

RAT I! PRIVREDA

— Oskudica benzina u Francuskoj nagnala је vladu da traži izlaza u što većoi upotrebi drugog pogonskog materiiala. Normalna potrošnia benzina iznosila je pre rata oko 200.000 t mesečno, a sadašnje rezerve iznose svega oko 240.000 f, osim toga u raznim lukama u Sredozemnom moru nalazi se blizu 230.000 t. Te količine su suviše male s obzirom na potrebu da se žetva sredi i izvrše drugi poliski radovi. Tu ni ograničenje potrošnje neće moći pomoći, makoliko ono bilo veliko. Proizvodnja sintetičkog benzina praktično ne dolazi u obzir zbog oskudice uglja. Najveći rudnici uglia