Народно благостање

17. абгуст 1940.

Немачка би добила позицију у којој не би више _ била извргнута конкуренцији капитала које стране земље. Привредни односи: постали би много једноставнији, тако да би се могло приступити монетарној реформи. Д-р Функ рекао је да би марка постала опет јединствена валута, а не као што је сад где постоји читав низ марака које се

употребљавају у разне циљеве. Разне врсте марака наста-

де су у периоду кризе, када су се монетарне власти до: вијале како да остваре што повољнији платни биланс. Требало је из промета са иностранством резервисати што више средстава за финансирање увоза. Уколико је Немачка има"ла мање интереса у једном послу, добила је марка посебан курс. Пошто није више могла да закључи зајмова У иностранству Немачка је у платном билансу била само оптерећена службом дуга. Зато је марка која је потекла из плаћања камате могла да се употреби само у ограничене циљеве и зато је имала и најслабији курс.

Јединствена марка могућна је само тада ако се не буде правило питање из ког посла она потиче. У том погледу најважније је питање дугова. Немачка је дуговала у Европи највише Енглеској, Француској, Холандији и Швајцарској, а изван Европе Сједињеним Америчким Државама. Према европским земљама Немачка би, после победе дошла у такав однос да би стари дугови или били брисани (према побеђеним), или би био врло прост проблем враћања на бази размене добара (Швајцарска). Остаје питање дуга САД. Али ако би и остао дуг, не би било потребно да због односа према једној земљи остане систем различитих врста марака. Према томе враћање на јединствену марку претпоставља преуређење привредних односа Немачке са осталим светом.

г e oom=m=_mO=

У диригованој привреди питање цена је једно од најважнијих проблема. Одређивање цена у тесној је вези са трошковима трговачких радњи као посредника између произвођача и потрошача. Због тога се у Немачкој поклања велика пажња статисти-

Проблем трошкова у немачкој трговини

· НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 591

ци тршкова у трговини на велико и детаљ, јер се само на основу ње могу правилно да одреде цене којима ће се омогућити даљи рад трговцима а да и потрошачи буду њима задовољни. Државни статистички уред објавио је недавно интересантне податке о тим трошковима на основу испитивања великог броја трговачких радњи. Подаци потичу из 1937 године.

Разлика у трошковима код једне и друге врсте трговачких радњи је доста велика, а и унутар сваке поједине може да буде знатна. Код трговачких радњи на велико износ трошкова зависи од тога да ли она држи велику резерву или робу претежно упућује директно од произвођача ка својој муштерији не задржавајући је у стоваришту. Код ове врсте радњи са обртом од 100—8500.000 Рм целокупни трошкови крећу се између 3,8 и 126% целокупног обрта а чиста добит између 3 и 6%. Код оних који држе велике резерве целокупни трошкови су знатно већи и крећу се између 129 и 236% а чиста добит између +5 и 7,1%. Највећи део трошкова код ових отпада на плате и наднице, затим путне трошкове и кирију, што је све резултат држања робе у магацинима за што је потребно више радне снаге него код оних радњи које претежно упућују робу купцу директно од произвођача.

Код детаљне трговине трошкови морају бити већи већ због мањег обрта, а осим тога ту се појављују и други трошкови којих нема код трговачких радњи на велико као на пр. спољна опрема, реклама итд. Државни статистички уред је испитао 118 радњи са обртом од 0—100 Рм годишње. Разлика у висини трошкова између појединих врста радњи је велика и креће се између 8,5% од целокупног обрта, а код оних које продају (млечне производе до 38,3% код радњи за продају женских шешира. У укупном износу трошкова релативно највећи део отпада на наднице и плате (од 1 до 15,8%) а затим на кирију (1,8—8,7%). Ту се најбоље види колико су радње са малим обртом скупе и колико су неразмерно већи трошкови код њих него код оних на велико. Чиста добит креће се између 6,2 BH 11,59:

ОБАВЕШТАЈНА

POLJOPRIVREDA

— Задружни савез у Сплиту који има 37 задружних организација фузионираће се са Савезом задруга Господарске слоге у Загребу.

— Да би могла утврдити са којом количином зрелих свиња наша земља располаже, Дирекција за спољну трговину позвала је све товљаче свиња да до 15 августа пријаве дирекцији колико имају свиња преко 160 кгр. Пријављују се само вагонске количине.

— Одобрен је кредит од 10 милиона динара за регулацију Мостарског Блата. Извођење радова провешће се у режији Банске власти.

— Банска власт у Загребу одобрила је кредит од 4 и по милиона динара за уређење бујица и пошумљашање голети на територији срезова Книн, Сплит, Сињ, Имотско, Супетар, Хвар, Макарска и Љубушко.

— Оуогош5пја рголтуодпја Чесетпе гере и Еугор1 17gleda da će biti veća od laniske. Prema proceni Е. О. Шећ!-а u Nemačkoj je ove godine zasejano oko 800.000 ha, za 40% više nego lane. I u ostalim evropskim zemljama površina pod šećernom repom је povećana.

— Proizvodnja svilenih čaura u ovoj godini iznosi 636.000 kg prema 700.000 prošle godine. Od toga proizve-

СЛУЖБА

deno je u Južnoj Srbiji 508.000 prema 586.000, a u Vojvodini 130.000 prema 115.000 kg. Podbacivanje proizvodnje prouzrOkovano je nepovolinim atmosferskim prilikama. Vrednost čaura iznosi 13.000.000 dinara.

— Na početku ove godine izgledalo ie da će se u Nemačkoj osetiti u maju i junu nestašica krompira, док пе prispe rani. Ipak do toga nije došlo, pošto je kasni krompir 1939 dao obilan rod tako, da su stvorene znatne rezerve iz kojih se podmirivala potrošnja dok nije prispeo rani, koji je prilično zadocneo zbog duge zime. U međuvremenu prispeo је talijanski, a nešto kasnije i holandski rani како, да је роtrošnja krompira mogla biti u celosti podmirena. Prinos kasnog kromipra izgleda da će biti dobar.

— U Finskoj ima oko 6 mil. ha neobrađenog zemljišta podesnog za obrađivanje, osim toga oko 300.000 ha ije podvodno koje se isušivanjem može pretvoriti u obradivo. Pre kratkog vremena je osnovano akcionarsko društvo »Pellonraivaus«, čiji je zadatak da radi na pretvaranju neobrađenog zemljišta u obradivo. Društvo ima glavnicu od 50 mil. K i namerava da iz inostranstva poruči mašine za ikrčenje.

— Vlada SAD zainteresovala se za prpoizvodnju kaučuka u Peruu u čijim prašumama se nalazi dosta drveća iz kog se dobija sirovina za produkciju kaučuka. Upućena. su