Народно благостање

51. абгуст 1940. bančina iznosi 5 mil. dolara. Prvi zajam, od 92 mil. dolara, banka je odobrila preduzeću Wight Aeronautical Corp., za gradnju nove fabrike aviona u Hamiltonu. I Packardov koncern će takođe dobiti zajam. Osim toga Refico namerava da osnuje društvo za stvaranje rezervi benzina (Defence Supрђав Сог.).

— Berza u Briselu otvorena je ponovo 21 avgusta. Žasada je zabranjeno vršenje terminskih poslova.

PAT И ПРИВРЕДА

— Италијанска влада забранила је свима оним предузећима из неутралних држава, у којима је ангажован капитал држава са којима се Италија налази у рату, учешће у италијанском извозу.

— Пре садашњег рата извозиле су скандинавске

земље око 30—859/о целокупног извоза у Енглеску и остале западноевропске земље око 20% и у Сједињене америчке државе око 10%. У току рата извоз у те земље се све више смањивао и сада је скоро раван нули. Последица тога је да оне траже да своју спољну трговину упуте на Немачку а Совјетску Русију. Прва је знатно повећала увоз сировина, нарочито оних за ратну индустрију из ових земаља, тако целулозе, дрвне масе, папира, железне руде, бакра и никла. У замену за те производе Немачка је повећала извоз свог угља, и текстилних производа. Исто тако и са Совјетском Русијом трговинске везе постоје све тешње. После Финске која је већ склопила трговински уговор и Шведска води преговоре који су већ при крају и ускоро се очекује потписивање новог трговинског уговора. _ Па. _ — Број незапослених у Немачкој пре рата је био јако мален, у току рата он се све више смањивао. У јануару ове године је било 25.000 незапослених и то већином због јаке зиме, која је изазвала смањење рада у неким привредним гранама. Чим је зима прошла њихов се број смањио тако, да је крајем јуна било свега 8.350 незапослених радника који су примали помоћи, већином жена. Овакав резултат пише „Франкфуртер Цајтунг“, не би се дао постићи без примене принудне радне службе. Откако је она заведена у 1938 и изречено 1,75 милиона пресуда принудног рада.

— Трговински биланс Аргентине у првом полгођу 1940 био је активан за 97,21 мил. пезоса. Извоз и увоз су опали по количини али по вредности због скока цена порасли. Опао је увоз угља, нафте, целулозе и железа, а по земљама смањио се увоз из европских и износио свега 609/: лањског, а повећао се онај из САД. У извозу још увек стоји Енглеска на првом месту са 29,90, затим САД са 18,3% итд. Извоз у америчке земље износи 2090 целокупног извоза а увоз 34%/о. Трговински биланс са овим земљама био је пасиван за 63,5 мил.

— Оправка ципела у Немачкој организована је тако да сваки обућар мора надлежној власти поднети списак лица која оправљају своју обућу код њега. На основу тог списка додељиваће се сваком обућару – потребна количина коже и другог материјала. Потрошачи нису везани за једног обућара и могу га у свако време променити. Где нема довољно обућара, власт ће организовати нарочите радионице за оправку обуће. Примена сурогата наместо коже отишла је тако далеко да су се за израду неких артикала као женских ташни и сл. употребљавали разни сурогати слабог квалитета као што је папир, тако да се власт нашла побеђеном на дареди да се сваки производ сме правити само од одређеног сурогата. |

Белгиска топионичка индустрија, која је првих дана после окупације морала да обуставви рад због недостатка сировина, почела је сада поново да ради, пошто је стигла

"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 555

железна руда из Лотарингије. Више високих пећи је већ пуштено у погон, а следеће недеље почеће са радом још две резерве израђеног железа и челика смањују се све више због велике тражње у вези са оправком порушених мостова, пруга и возног парка железница. Фабрике вагона раде сада пуном паром. Пошто је онемогућен извоз у Јужну Америку и друге земље које су биле купци белгиске челичне и железне индустрије постоји намера да се потраже купци међу земљама Југоисточне Европе и у Сов. Русији.

САОБРАЋАЈ

— Немачке железнице извршиле су извесне измене у својој робној тарифи. Циљ тих измена је да се железнице растерете и један део робног саобраћаја пребаци на реке и канале. Због тога је повећана тарифа на дугим растојањима преко 900 км, где је то пребацивање могућно. . На кратким растојањима је возарина нешто смањена, нарочито за јевтине производе масовне потрошње.

— Саобраћајне сметње због којих је од почетка рата отежан саобраћај земаља Југоисточне Европе са прекоморским земљама имале су за последицу све већи интерес за немачке производе од дрвне вуне и вештачке свиле. Ступање Италије у рат је још више појачао тај интерес. Тако на пр. тек од тада почела је Грчка да увози влакна од вештачке свиле. Нови бугарско-немачки трговински уговор повисио је увоз текстилних производа из Немачке. Док се раније могло увозити ових производа са 30%о мешавине дрвне вуне, сада је тај проценат повећан на 35%. Југославија такође је повећала увоз немачке пређе од дрвне вуне. У Румунији министар привреде је наредио да се код производње памучних артикала мора мешати 15900/2 синтетичких влакана, код вунених мушких штофова 20—959/о а женских 30—400/6.

ПОЛОЖАЈ РАДНИКА

— Загребачка општина одлучила је да приступи изградњи радничких станова. У том циљу изабран је специ-

јалан одбор који ће имати за задатак да проучи станбене

прилике радништва у Загребу као и да припреми средства из којих ће се почети изграђивати раднички кварт. У исто време ошштина је решила да ове зиме приступи извођењу великих јавних радова, чиме ће велики број радника добити посла.

— Савез рудара Главног радничког савеза упутио је претставку Министру шума и рудника којом захтева, да министарство образује комисију која би имала за задатак да испита узроке последњих несрећа у рудницима у Алек: синцу, у ибарском руднику „Јарандо“ и у руднику лигаита у Горњим Лађевцима. Осим тога Савез рудара захтева да се кривци за ове несреће казне као и то да се предузму мере како се у будуће сличне несреће не би поновиле.

— После три недеље штрајка радници запослени У новосадској творници гвоздене конструкције Силвестра Бернолда вратили су се на посао, пошто је постигнут споразум и потписан колективан уговор. Повећане су наднице са 1 динар по радном сату.

— Потписан је колективан уговор између радника и творнице лимене и гвоздене робе „Феролим“ у Винковцима. Радницима је повећана надница просечно са 0.75 дин. по. сату. Уговором је предвиђен плаћени годишњи одмор од 6 до 10 дана.

— После повећања радничких плата у фабрикама гвожђа очекује се да ће се у истој сразмери повећати и цена гвожђу. Ово поскупљење може износити највише

·Фј дакле за онолико. колико су повишене и радничке

плате.