Народно благостање

Страна 568

Хрватске као јавно-правна установа која има искључива права у вези са спровођењем предвиђених мера односно свију мера државне интервенције на тржишту. Где год је У државној уредби реч о Призаду, који се сматра централном установом државе и по коме основу у управи Привада седе претставници бановине Хрватске, у банској наредби је Погод. Принудни откуп на теторији бановине Хрватске врши се на захтев и за рачун Погода; имаоци су дужни да утврђене вишкове предаду и испоруче Погоду; органи управних власти интервенишу у принудном откупу у сарадњи са органима Погода; отпремне дозволе из произвођачког подручја, које према наредби обухвата девет срезова, у остале крајеве бановине издаје Погод; приход од новчаних казни иде у корист посебног рачуна код Штедионице бановине Хрватске, а њиме управља и располаже Погод.

Према овоме територија бановине Хрватске третирана је аутономним тржиштем на коме искључиво право на спровођењу принудног откупа има Погод. Последица је тога да је са те територије искључено убудуће деловање Призада. Истовремено, међутим, наредба је реципирала и чл. 17 државне уредбе који гласи: Све послове Привилегованог извозног друштва око принудног откупа пшенице и брашна предвиђене овом уредбом вршиће на подручју бановине Хрватске Повлашћено господарско друштво бановине Хрватске (Погод) као комисионар Призада. У банској наредби овај текст гласи: Повлашћено господарско д. д. бановине Хрватске врши све послове предвиђене овом наредбом као комисионар Призада.

Ако је уистини призната важност чл. 17 државне уредбе онда је било непотребно мењање осталих одредаба односно преношење Призадових права и овлашћења на Погод. Пошто је то учињено онда логично тумачење извршених измена доводи до закључка, да Погод на територији бановине Хрватске ради аутономно, независно од Призада. Сасвим би друкчије изгледало ако би Погод радио стварно само као комисионар Призада. Овде су по среди два посве различита односа и правна статуса, у првом случају јавно-правни, а у другом приватно правни. Ако Побод, у смислу чл. 17, све послове на спровођењу ове уредбе ради као комисионар Призада онда се ти послови раде у споразуму с њим, по његовим упутствима, под његовом контролом, на његов захтев и за његов рачун. Како међутим банска наредба у низу параграфа искључује Призад уопште са његовим правима деловања на спровођењу ове уредбе на територији бановине Хрватске и све то преноси на Погод јасно је, да је ова конструкција ишла за стриктним спровођењем принципа привредне аутономије. Код такве поставке сувишна је одредба да би Погод на територији бановине Хрватске ове послове вршио као комисионар Призада. Комисионарски однос није самосталан; он претпоставља најмање два сауговорача. По одредбама банске наредбе Погод дела самостално, извршује у својој надлежности сва она права која на осталој државној територији има Призад, он је непосредни извршни орган принудног откупа на територији бановине Хрватске.

Овакво решење питања спровођења принудног откупа на територији бановине Хрватске имаће за последицу врло велике компликације нарочито у евиденцији кретања вишкова и дистрибуцији принудно откупљене пшенице и брашна. Давање отпремних дозвола за пшеницу и брашно 83 продукционог подручја са два места потпуно онемогућује контролисање кретања хране. По државној уредби отпремна дозвола од Призада може се тражити за свако Место у земљи па, према томе, и за места у бановини Хрватској. Погод пак, с обзиром да је његово деловање огра-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 56

ничено на подручје бановине, даваће дозволе само за места у бановини. На тај начин бановина Хрватска стварно може да повлачи пшеницу и брашно са две стране односно из целог произвођачког подручја, као и то да одбија давање дозвола за отпрему хране изван подручја бановине, а под изговором дефицитарности. Вероватно да ће због те могућности морати да дође до тога да се слање хране за бановину Хрватску врши централно преко Погода, на бази унапред одређених контингената. Ако се тако пође немогуће је наћи задовољавајуће решење у времену када на расположењу стоје ограничене количине, Та расподела, у данашњим приликама, може да деводи до честих диференција. Затим, док Призад на територији бановине Хрватске неће имати никаквог утицаја у овоме послу, дотле претставници бановине у Призаду имају обезбеђен утицај над његовим радом уопште па и у овоме послу. Може да дође и до других диференција које неминовно изазива тенденција цепања тржишта. А од- диференција до трвења на економском пољу није далеко, исто онолико као од привредне аутономије до аутаркије, која је реч ових дана поменута у вези са извесним потребама бановине Хрватске које за сада задовољава из осталих делова земље.

O nemačkim državnim finansijama teško je dati iscrpan sud, jer nije poznata veličina rashoda. Podaci se ne objavljuju godinama, ali ne zato da bi se kamuflirala finansijska politika, nego da se ne pruži materijal o tome koliko se troši na naoružanje. lako se pretpostavljalo da na njega idu ogromni iznosi, svet je bio prilično iznenađen kada je Hitler u jednom govoru naveo cifru od 90 milijardi maraka. Posle toga računalo se da se nemački rashodi u ratu penju na 45 milijardi maraka, od čega je pokriveno oko 25 milijardi redovnim prihodima a ostatak drugim vanrednim prihodima, od kojih je najvažniji zajam.

Nemačke finansije u ratu

U ratu upis zajmova je traino otvoren. Pitanje je samo oblika u kome se vrši upis. Pošto troškovi rata rastu, upotrebljava se u većem obimu finansiranje pomoću blagajničkih zapisa u svim zemljama. Bila je praksa da se zapisi izdaju na kratko vreme, tako da su oni pretstavljali leteći državni dug, koji se onda od vremena do vremena konsolidovao raspisivanjem dugoročnog zaima. Takva je praksa u Engleskoj. Tamo je trajno otvoren upis kratkoročnog i srednjeročnog zajma na manje iznose, jer ta forma odgovara sitnim štedišama, a povremeno se raspisuje dugoročni zajam na veće iznose. Pored toga emituju se blagajnički zapisi.

Nemačka i po pitanju upisa zajma donela Je jednu novost. Upis je gotovo neprekidno otvoren, ali u serijama. Emituju se blagajnički zapisi. Jedna serija predviđa se u izvesnom iznosu, i kad tai bude upisan, otvara se sledeća. Prednost ovog načina je u tome, što se kod svake nove serije mogu da menjaju uslovi zajma.

Prve četiri serije blagajničkih zapisa, čija je emisija роčela 1940, dospevale su za 5 godina. Kod pete serija rok је produžen na 1O godina, a kod sadašnje, šeste, čiji je upis počeo 23 avgusta, rok je 20 godina. Kamata je ostala nepromenjena 4%, a emisioni kurs 997/:%. Ро dužini roka ova emisija je ravna dugoročnom zajmu, dok ranije emisije spadaju u kategoriju srednjeročnih. Prve četiri emisije donele su 2,75 milijardi maraka, a peta milijardu. Za osam meseca upi-

·sano je oko 4 milijarde maraka, što svedoči o odličnom lik-

viditetu nemačkog tržišta kapitala. Kurs ranijih emisija je 100 i zato je emisioni kurs mogao da bude ovako. visok. Likvidnost tržišta kapitala ogleda se najbolje na po-