Народно благостање

_ 28. септембар 1940'

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 619

JAVNE FINANSIJE

— Летећи дуг Немачке крајем јула ове године је износио 25,22 милијарде према 22,74 милијарди крајем јуна. Од тога отпада на благајничке записе 23,74 милијарде Рм.

— Белгијско министарстве финансија је издало ових дана саопштење да намерава расписати средњерочни зајам од 3 милијарде франака. Зајам ће бити употребљен за покриће дефицита у буџету коју је настао услед, опадања пореских прихода у вези са привредном депресијом кабс и обавеза које је морала Блада да преузме последњих месеца,

МОМСАВ5ЗТУО

— Održana je skupština Saveza zadruga Srba privrednika. Na skupštini le konstatovano da su se sredstva Saveza popela na 23,000.000 dinara. Broj članova iznosi 10.985 sa 52 zadruge, učlanjene u Savezu. Za pretsednika je izabran Milan Stefanović, generalni direktor Jadransko-Podunavske banke.

— Unovčavanje iseljeničkih ušteđevina vršiće se od sada na bazi kursa dolara od oko 70 dinara umesto 55 dinara. Ova je mera doneta da se omogući našim iseljenicima što povoljnije unovčavanje njihovih ušteđevina.

= Објављено је стање Државне хипотекарне Ознке на дан 31 августа 1940 год. Укупан збир банчиног билласа износи 28,598 милиона динара, што у поређењу са прошлам месецом претставља повећање од 1.129 милиона. Дуговање Министарства финансија повећало се за 56 милиона, на суму од 759 милиона динара. Текући рачуни повећали су се за 511 милиона и износе 5.209 милиона динара.

— Улези у норвешким банкама постепено расту. У августу о. г. порасли су за 57 мил. К. на 2.913 мил. У јулу је пораст износио 38 мил. Зајмови су опали “д 1764 на 1683 мил. Услед тога банке располажу знатним средствима за пласман и новчано тржиште све више добија нормалан облик. Слична појгва забележена је и у Данској где су улози порасли у августу од 2.438 мил, на 2.560 мил., а зајмови се смањили од 2.191 на 2.139. Код штедионица још увек су исплате веће од уплата, али се оне постепено смањују и вероватно, да ће остати обратна појава. Оптицај новчаница је порастао за 20 мил. К.

— Савез задруга Господарске слоге крајем јуна 2. г. је имао 354 члана, према 175 лане, Од тога отпада 349 на месне задруге а пет су пословни савези. Савез је развио своју делатност и ван граница Хрватске, у Бачкој, Барањи и Босни. Са фирмом Предовић је Савез склопио уговор о ортаклуку у клаоници и заводу за израду серума у Врбовцу и унео у тај посао 5 мил. дин, док је фирмин апор био 15 мил. Од половине априла о. г. до краја августа је извезено 16 вагона говеда, 17 вагона свиња, 20 вагона сланине, 25 вагона масти и 25 вагона свиња у половицама.

— Увоз злата у Сједињене Америчке Државе од јенуара до јуна о. г. износио је 2750 мил. долара. Од тога је увезено из Британске империје 70% или1933 мил. (из Канаде 1402 мил. Велике Британије 314 мил. Аустралије 32 мил. Британске Индије 38 и Јужне Африке 147 мил), Француске 241 мил, Белгије : мил, Холандије 63 мил, Швајцарске 92 мил., Шведске 154 и Норвешке 38 мил. долара. E

SAOBRAĆAJ

— Značai Dunava posle stupanja Italije u rat znatno se povećao. Izvoz podunavskih zemalja u zemlja Zapadne Evrope: Francusku, Belgiju, Holandiju, kao i severne zemlje išao ie morem, Usled saobraćajnih teškoća na moru, sve su te

zemlie upućene na suvozemni i rečni saobraćaj. Zbog toga će tai dao izvoza morati, dok traje rat, ići Dunavom, God. 1938 2,8 mil. t. izvoza Rumunije, Bugarske, Jugoslavije i Mađarske u Nemačku transportovano је Dunavom i 1,3 mil. t. uvoza. Kad se ovoj količini doda izvoz i uvoz morem (1,43 mil.. odnosno 0,36 mil. t.) izlazi da će se morati Dunavom da preveze oko 4,5 mil. t. Današnji brodski park kojim raspolažu podunavske države iznosio je krajam 1936. god. 1,36 mil. t. Tai brodski prostor racionalno raspoređen može u toku sezone plovidbe da 5 puta pređe liniju RegensburgCrno More, što znači da može da preveze oko 7 mil. t. tereta. Prama tome biće sasvim dovolino i za veći saobraćaj nego što će se povećati u toku ovog rata.

— Тешкоће увоза бензина у довољним количинама довеле су и код нас до тога да се разматра могућност употребе домаћег погонског горива. У пракси се то већ спроводи применом земног гаса н газожена или гасних генератора, О могућности употребе газожена и њиховој техничкој и економској вредности написао је г. инг. Р. Ракетић у Гласнику Савеза аутомобилских предузећа чланак. У њему се каже да 1 л. хемиске мешавине одговара 2,4 кг. дрва или 1,2 кг. угљена. Кола која троше на 100 км. 20 литгра бензинске мешавине, потрошиће при газоженском погону 48 кг. дрва или 24 кг. угљена. Према томе погонски трошкови ће износити у првом случају 128 дин., у другом 20 а у трећем 30 дин. Уштеда при газоженском погону износи 80% и она се повећава сразмерно прерађеној километражи Аутобус који пређе дневно 150 км уштедеће годишње око 100.000 дин.

— Бугарска железничка мрежа после 1924 почела се релативно брзо повећавати. Просечно годишње са повећала за 100 км., од 1928 до 1987 повећање износи 624 KM. тако, да сада износи 3579 км. Од тога отпада на ускотрачне 479 км. Карактеристично је за ову мрежу избегазвање колико је више могуће брдског терена да се не би

"морали пробијати дуги тунели који поскупљују градњу.

У свему има око 80 тунела. Као и код наших државних жедезница, возни парк је недовољан због чега се осећа оскудица у њему у јеку извозне сезоне.

— У Немачкој штампи у последње време се пише много о потреби преоријентације аутомобилског саобраћаја са течног горива на погон гасом. Од домаћих производа у првом реду долазе у обзир пропан и бутан као споредни продукти приликом синтезе бензина, али тог гаса има само у ограниченим количинама. Други гасови као метан не долазе у обзир, пошто производе слабу енергију. Употреба електричних мотора наместо оних са сагоревањем че може се генерално провести. Све то је утицало да се још од почетка рата почело радити на увођењу гасних генератора за које би се могли употребити као сировина за продукцију гаса дрво, тресет и угаљ, којим Немачка располаже у огромним количинама. Навећа пажња поклоњена је генераторима са употребом тресета и дрва, пошто су се показали најпрактичнији, генератори са угљем употребљавају се у фабрикама за стабилне моторе. Примене гасних генератора биће нарочито велике у пољопривреди тако, да ће до године добра машина наместо бензина имати гас као погонски материјал.

RAT I PRIVREDA

— Сједињене Америчке Државе стварају велике резерве сировина потребних за ратну индустрију. Једна од тих је и каучук. Због тога је међународни комитет за каучук повећао редовно извозну квоту од 85 на 90%. Извоз каучука је порастао за 158.000 више него што износи нормална светска потрошња и за 7 месеца достигла рекордну