Народно благостање

Страна 616

dana .na Praškom velesaimu. državni sekretar Funk govorio je da je izvršeno sve što je potrebno za ukidanje carinske granice između' Rajha i Protektorata. Izvršen je prelaz sa liberalne na nacionalističku privredu, cene i celokupna privreda prilagođene su uslovima velikonemačkog privrednog prostora i izvršena je preorijentacija na potrebu rata. Nekoliko dana posle toga izdato je zvanično saopštenje da je ČeškoMoravska uklopliena u nemačko carinsko područja.

Pregovori po ovoj stvari počeli su još u proleće o. g. Tada se stalo na gledište da je stvar svakog privrednika da prilagodi svoje preduzeće izmenjenim prilikama. O davanju zaštite moglo se govoriti samo u onim slučajevima kada bi ukidanje carinske granice ugrozilo, zbog konkurencije, opstanak velikog broja preduzeća i pojedinih privrednih grana. Puna zaštita nije se mogla dati nikome, jer bi ona bila efikasnija i od samih carina. Sporazum o ukidanju carinskih granica sastoji se u sledećem:

Tržište Protektorata i Slovačke biće rezervisano za proizvođače Protektorata, a ono u Rajhu tamošnjim fabrikama u dosadašnjem obimu. Austrisko tržište biće otvoreno za pojedine industriske grane obeju zemalja jednako. Sudetsko tržište biće u pogledu velikih proizvođača zadržano za tamošnje fabrike u pogledu drugih za one u Protektoratu, a u nekim slučajevima biće zadržano sadašnje stanje. Izvesna Zaštita nekim granama daća se na taj način da će biti određeni kontingenti proizvoda koje će moći ove grane da izbace na čehoslovačko odnosno nemačko tržište, ali to će stanje moći da traje samo izvesno ograničeno vreme. U nekim slučajevima zakljućiće se sporazumi o cenama Moji treba da budu odobreni od strane najviše vlasti za kontrolu cena. Izvozne grane češko-moravske industrije već su izjavile svoju spremnost da uđu u nemačka saveze, kartele i sporazume o cenama, zbog čega otpada potreba zaštite, a predviđeno je i stvaranje zajedničkih kartela i sporazuma o ograničenju propagande. Zbog nestašice sirovina koje uvoze obe zemlje, a do kojih se sada teško dolazi, neke fabrika u Protektoratu moraće da ograniče proizvodniu samo na izvesne Vrste DTrOizvoda, s druge strane nemačke fabrike neća moći da neke sirovine kupuju u Češko-Moravskoj da bi tamošnje fabrike mogle da se snabdevaju.

Predviđena je mogućnost da se na tržištu Protektorata, Slovačke i Sudetskih krajeva pojavi industrija obeju zemalia; utoliko bi se otstupilo od principa da tržište Protektorata i Slovačke bude zadržano samo za češkomoravsku industriju.

Vrlo važna promena u ekonomskom životu Protektorata je ta, da će ubuduće trgovinske ugovore sa drugim zemljama i za njega sklapati Raih. Celokupni obračunski promet s inostranstvom vrIšiće se u Berlinu na bazi 1 Rm za 10 K, dok je dosada devizni promet obavljan na osnovu relacije 1:11.70. Time je povišena vrednost krune za 1,48% i povišena cena izvesnih artikala Protektorata.

Za neke grane koje su dosada uvozile sirovine po nižoj carinskoj tarifi nego što ja nemačka ili bez ikakve carine Diće za neko vreme data carinska olakšica i na taj način će se sačuvati od propasti dok se ne prilagode novoj situaciji.

| Prilagođavanje poslovima nemačke industrije izvršiće se i u drugim oblastima. Od 1 oktobra o. g. stupiće na snagu nemačke trošarine. Propisi o porezu na poslovni promet biće saobraženi onim u Rajhu, a tako isto i propisi o državnom monopolu.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Pp. 39

y pesH ca pebopMoOM Haponне банке појавио се у „Југо-. словенском куриру. напис са ознаком „са нарочите страHe”. Ова неуобичајена ознака могла би можда да послужи као кажипрст где би могао да се нађе аутор. Са њом он је добио много на ауторитету, а то је и било потребно да би завршне речи његовог написа добиле већу ередносг. На крају, наиме, каже се да би била грешка критиковати и прејудицирати будућу политику Народне банке, обзиром на нови Закон. Кад би оваква сугестија потекла са службеног места, од стране оних на које ће убудуће, према реформи Народне банке, да падне одговорност за њену кредитну политику, то би се још могло разумети. Пошто кредитна политика није обележена Уредбом, не постоје за критику подаци и према томе треба сачекати да се кредитна политика покаже на делу. Међутим аутор као да је већ био упућен у оно што претстоји. Зато није био доследан сам себи да не пише о оном што још није познато. Препоручујући да се не прејудицира будућа политика Народне банке, он говори о њој конкретно. Није ни за кога ново да претстоји провођење великог програма јавних радова, и да се у ту сврху има да распише и већи унутрашњи зајам. Писац зна међутим да ће код тога Народна банка имати знатан удео: „Улога Народне банке у будућој еконоско-финнсијској политици државе има прворазредан значај... МИ неки загребачки листови, за које се не може рећи да нису добро информисани, писали су одавна о кредитној политици после доношења уредбе и слагање између њих и нашег аутора потврђује само ту информисаност. Не разумемо зашто се могу износити контуре једне политике, а да се ипак после тог саветује да се о њој не пише. Можда је боље да аутор свој савет није образложио. Било би то на штету његовог ауторитета, јер аутор не изгледа много писмен, Да цитирамо само једну његову реченицу „Цела Европа, односно њена привреда данас је у ствари само инструменат економско-финансиске и социјалне политике евпроских држава". Европа је исто што и њезина привреда, („Европа, односно њена привреда"), а она је инструменат. Инструменат има пренесено значење, употребљава се да означи средство помоћу кога се нешто остварује. Европа, њена привреда је средство економско финансиске и социјалне политике европских држава. Европске државе претстављају Европу, Европа је привреда Европе, она је средство економско-финансиске и социјалне политике Европе. Ми знамо о чему је писац хтео да говори. О том да у Европи привреда није слободна него контролисана и диригована. Диригује држава и зато је њезина економско-финансиска политика данас нешто сасвим друго него у периоду либерализма. Та економско-финансиска политика даје нови облик привреди, помоћу ње држава рукује привредом, а не обрнуто, како би се имало да схвати по речима ауторовима, ако оне уопште имају неког смисла. У дириговању привредом државе иду и за одређеним социјално-политичким циљевима. Али то је посебна област и посебно питање. Циљеви се могу да постављају само у границама резултата који се могу постићи. Економско-финансиска политика је за себе, социјална за себе. Прва може да буде подешена тако да омогући што лакше постизавање циљева друге, али то још није разлог да се због везе која постоји међу њима обе ставе паралелно, а привреда да им буде некакав глуви инструменат.

Si tacuisses...

zum primi numerama urrum umu инв еиенн EE

цдитајте наше „Анализе Биланса“