Народно благостање

Страна 658

261Х 27-IX 1-Х 2-Х 3-Х 21/2%, P. штета 4937. > 4937—_ 437.50 497.50 498.21/2% Р. шт. тер. — — — — 4% Аграрци 1921 — — — — 4% Атрарци 1934 — — — — 6% Беглуци = 6% Бегл. тер. | — — = = == 6% Далм. == пио 6% Далм. тер. — == = = SS 7% Инвест. У == 7%. Стаб. — === = 7% Селитман — — — -— 7%. Baep — — — — 9.— 8% Блер — = S = = G6% IT. ar:p.. GT. —— — — — G6%; II arp. = 62 Ш.агр. кр — = — — Паб ситни — — 192.95. Паб' средњи = -— — — _ Паб крупни — — = — Народна банка 6.500 6.500. 6.500 – 6.500 4% Рента 1895 — = = ON Е | Лоз Црв. крста — = = = — = Дувански лоз — — — — — —

Таблица курсева толико је пуста, да сама по себи једва може да покаже каква је ситуација на берзи. Преко целе недеље рађено је сваког дана само у Ратној штети. Беглуци су рђени само првог дана, а затим Cy Ce HarVбили сасвим из промета. То није случајно ове недеље, јер се код њих већ дуже времена запажа да се губс из промета. Па и Далматинци. као да се поводе за њима. То смо имали прилике да констатујемо прошлих недеља, па и ове.

Од осталих папира Инвестициони се ради нешто чешће и Народна банка. Она има чврст курс, и може се очекивати да ће он остати на овој висини све дотле док на тржишту капитала не наступи таква промена која би имала дејства на курсеве свих рентовних папира.

271Х—8-Х 19—26-1Х 528 812 4% Атрарци 1921 j — 4% Аграрци 1934 — = 6% Беглуци 38 · 63

2:/2% Ратна штета

6% Далматинци 389 176

6% Шумски аграр o ===

7% Инвестициони 159 185

7% Стабилизациони 22 —

7% Блер 42 =—

: 8%: Блер 6 — 176 7% Селигман == NO

Народна банка 130 128

Паб 115 93

Укупно 1.428 1.578

Таблица обрта само потврђује карактеристику коју смо дали за ову недељу. Пошто нема још одређене тенденције и понуда се држи пасивно, послови нису могли да буду велики. Обрт је нешто мањи него претходне недеље, а и без нарочите промене у структури. Најјачи је пад код Ратне штете, са 812 хиљада на 528. За нешто мање него. што је опала Ратна штета, порасли су Далматинци, са 176 на 389 хиљада. Остали папири рађени су у врло малим износима.

Обрачунски курс долара је 44,55.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 40

ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ

На другом месту у овом броју доносимо одредбе новог споразума о платном промету са Немачкм. По новом курсу почело је да се ради од !. о. м. Са Данском постигнут је такође споразум у погледу плаћања.

Клириншка потраживањап рема Италији порасла су, тако да сада више нисмо пасивни, него активни за 21! милион. Потраживање према Турској смањено је на 286,2 хиљ. према Бугарској на 3,2 мил. према Француској на 3,2 мил. франака а према Немачкој на 1,2 мил, марака.

Грчки бонови су имали врло јаку тенденцију, тако да су истерали курс на 60, упркос мерама Народне банке да обезбеди нормално задовољавање тражње.

Слоб. тржиште: Слоб =

27-IX 28,5% 30-1Х 1-Х 2-% 3-Х Лондон 22270 17987 22192 22247 22206 22206 Њујорк 55.— 44.55 55— 55— 55 — 55.Женева 1256.20. 1017.06 1260.05 1263:07 1265.82 1265.82 Приватни клиринг Берлин 1480. — — 1480.— 1480.— — Грчки бон. 60— — 60— 60— 60.— 60.Софија — — = — 92.— Милано 228.83 — 22883 228.83 228.83 228.83

Обрт је био 25,8 мил. два пута већи него претходне недеље. Од тога на марке отпада 12,602 хиљаде, доларе 5826 хиљада, швајцарске франке 3889 хиљ. бугарске динаре 282 хиљ. и грчке бонове 3289.

Robno tržište

Pšenica. — Čvrsta tendencija na efektnim berzama prenela se i na robno tržište u S. A. D. Proizvođači su postali veoma uzdržljivi i ponuda je prilično ograničena. Usled toga vec dve nedelje kursevi na čikaškoi berzi su u skoku. Sadanja hosa bazira na dvema pretpostavkama: bilo da se svrši rat u Evropi, u šta se malo veruje, bilo da dođe do novog proširenia rata, što je vrlo verovatno, računa se da će-·u svakom slučaju sadanje zalihe za relativno kratko vreme biti glatko apsorbovane i to po povoljnijim cenama. Ministarstvo ioijoprivrede ceni celokupnu zalihu pšenice S. A. D. za kamрапји 1940/41 па 1,072 miliona bušeli odnosno 2,910.000 vagona. Kad se od toga odbije unutrašnja potreba (1,810.000 vagona) i izvoz u američke pacifične posede (8.000 vag.) ostaće kao rezerva i za izvoz 800.000 vag. Stvarni izvozni višak prema tome, ako se odbije uobičajena ргепоспа količina, iznosi naimanie 400.000 vag. Kanada je bila prinuđena da 19 septembra smanji minimalnu cenu za pšenicu i da istovremeno uvede specijalnu porezu na izmeljavanje pšenice od 15 centi za bušel. Ova poreza ne tereti brašno namenjeno izvozu. U Australiji, usled suše, stradale su velike površine pod pšenicom. Prema sadanjem stanju useva žetva neće biti veća od 300.000 vag. prema 570.000 vag. u prošloi godini. U Argentini ovoga puta zasejana površina znatno je proširena pa Se, prema sadanjem stanju useva, očekuje dobar i veliki prinos. Tržište je na ovo reagiralo znatnim padom cene.

U Rumuniji i Mađarskoj situacija ie ista: na tržištu skoro nema ponude i mlinovi sve teže dolaze do nainužnijih količina, naravno po cenama koje su iznad onih zakonom određenih. U Bukureštu ima slučajeva da se pšenica plaća i do 1000 leja za 100 kg.