Народно благостање

Страна 686 НАРОДНО

rovatno da se jedan papir gubi iz. opticaia nepunu godinu dana pošto je emitovan. To je međutim kod ovoga papira mogućno zbog toga što ga u opticaju ima manje nego ma koga drugog papira.

Gornja tablica nam pokazuje da su 1938/39 god. na našem zfekinom tržištu drmali: Ratna šteta, Begluci i Dalmatinci. U 1940 god. gube se Begluci i Investicioni Кој su igrali neku ulogu i ostaju kao jedini papiri, u kojima se nešto šire trguje, Ratna šteta i Dalmatinci. Može se reći da је naše tržište apsorbovalo sve papire sem jednog iznosa Dalmatinaca. Šteta je odavno apsorbovana, ali je to tako veliki papir, njega ima u narodu toliko koliko gotovo sviju ostalih papira zajedno, te će se on uvek i pod svima Drilikama odvajati u obrtu od sviju ostalih papira.

Da vidimo sada kako izgleda obrt u izveštajnoji nedelji pod utiskom koji smo dobili analizirajući obrt za poslednje "ri godine.

18-X—94-X 11-X—17-X

21/5 % Ratna šteta 3.136 403 4% _Астатс! 1921 5 4% Agrarci 1934 360 29 6% _Begluci 250 98 04% Dalmatinci 1.024 1.140 6% „Šumski agrar 140 160 7% _Mvesticioni 232 7% _ Stabilizacioni — = 7% Bler 132 8% Bler 135 7% _ Seligman — = Narodna banka 1123 585 Рађ 70 12

Ukupno 6.472 9.562

Vidimo да је obrt bio 6,5 miliona din. prema ciglo 2,5 mil. din. To je prema iskustvu poslednjih meseca ogroman porast, te je svakako interesantno potražiti uzrok toj DIOmeni. Na prvi pogled vidimo da je nju prouzrokovao porast obrta kod Ratne štete koji iznosi preko 2,7 mil. din. Da ne gubimo vreme već :da odmah kažemo da ta velika cifra ne pretstavlja trgovački obrt na baogradskoj berzi. Beogradska berza je samo zabeležila (i dobila svoju nagradu) jednu promenu svojine Ratne štete koja je izvršena van berze. Papiri nisu ni izlazili na berzu. Drugi uzrok povećanja tog obrta u poslednjoi nedelji leži kod Narodne banke. On se skoro udvostručio, skočio je za 590.000 din. Ni tu nije potrebno veliko objašnjenje: pod promenienim statutom Narodne banke prirodno je da se vrši izvesno deplasiranje sopstvenosti. Dalje је роугбапје доб о код 4% астагаса 12 1984 god., kod Begluka, 79% Investicionog i 7% Blera. Sve to zajedno dalo nam je višak od skoro 4 miliona din.

Vrlo je interesantno da je obrt kod Dalmatinaca opao za preko 100.000 din. Izgleda da se ovaj malazi sada na prekretnici: ako se ne bude dalje izdavao svi su izgledi da će za kratko vreme biti i on klasiran i sledstveno sa pojavljivati u sve manjim iznosima na tržište. Tai je papir danas пајinteresantniji, jer ima maiveće ukamaćenje i interesantno је posmatrati kako berzijanci obilaze oko njega kao mačke oko vrele kaše hteli bi da liznu, ali se po koji put opeku. Većina čeka da se još malo ohladi. Samo za to vreme može se dogoditi da kurs skoči na visinu Begluka u Rom je slučaju šans za dobit na kursu mnogo manii.

Da se ovo smanjenje obrta odigrava u znaku sve čvršćeg stezanja papira od strane kapitalista pokazuje nam kretanje kurseva u izveštainoi nedelji.

i 17-Х 18-Х ПИЖО 99-% 983-%, 24-% 21/s5% Ratna šteta ———Ž— 444.50 444.95 445.75, 446.— 44621/5% Прат 56, бета —___а === о | U | S | ——

БЛАГОСТАЊЕ Бр а5 4% _ Асг: 191 —— . —= == 5450 55.75 4% Agr. 1984 5250 —— — 5250 52.50 52.75 6% _ Веошс — 77—— — 77.95 77.40) 6% Begluci, te. —— — =— — _—o 6% "Раштат = ====- 70— “70— 70— 70— === 6% _„Dalmat., ter. == == — === _ 7% Investicioni —- 101— 102— 102.— 101.50 —–7% Stabilizac. = = — = = = 7% · Зећетећ = __-- За 7% Bisr == 67 — = = 8% —Блег —— , 101.50 = = = 6% 5. агг. 56. =— — —__—_ = = 6% 5. авг. <те4д — | —— == = =—_ == 6% 5. агг. Бг. 70—- 7050 -70— = = = Pab sitni —— ]196.— = | _— Pab srednji i | | | e = Pab krupni ___ 901.95 | —— — 200—- 202Narodna banka 6.500.— 6.500.— 6.500. — 6.500— _ —— 6.500.—

4% Бепја 1895 |L. | _ ____ i | | 1 Loz Crvenog krsta — | = = = = Риуапзк! 102 О ----__ ________ ___

Та пји se može reći da je bila u čvrstoi tendenciji. Donji papiri šu u skoku: Ratna šteta, zatim Begluci, 7% Investicioni i pomalo akcije Paba, i Saverni agrarci.

Ako bismo hteli đa damo jednu kratku karakteristiku duševnog raspoloženja kapitalista koji se interesuju za ћагtije od vrednosti, onda bismo mogli reći da njim vlada izvestan strah da kursevi ne podu na više i da nabavka papira n postane skuplja.

DEVIZNO TRŽIŠTE

-Ove nedelje postignut ie sporazum sa nemačkim daviznim vlastima u pogledu plaćania starih dugovanja i poltraživanja iz robnog prometa sa Poliskom, kao i u pogledu plaćanja po novim poslovima. Naše obaveze prema krajevima Poliske koji su prisajadinjeni Nemačkoj likvidiraće se uplakama u dinarima kod Narodne banke po kursu 100 zlota — 830 dinara. Naši izvoznici biće isplaćeni u dinarima preko starog računa nemačkih maraka, tako da u dinarima prime onoliko koliko bi primili po starom računu. Novi poslovi likvidiraće se preko jugoslovensko-nemačkog kliringa. Potraživania prema Guvernemanu likvidiraće se preko specijalnih likvidacionih računa, na koje će uvoznici uplaćivati onako kako je bilo predviđeno po starom računu, a po tom računu naplaćivaće iZzVOZnici svoja potraživanja, DO hronološkom redu prijavlienih potraživanja. Utvrđena ie relacija 830 dinara za 100 zlota. Novi poslovi likvidiraće se preko specijalnog računa koji će biti otvoren kod nemačke Obračunske kase u Berlinu. Za te poslove utvrđena je relaciia 100 maraka 200 zlota.

Ponuda Grčkih bonova bila je sve slabija uprkos merama koje je bila preduzela Devizna direkcija. Smatrajući da i dalie postoji špekulacija s ovim bonovima ona je izdala raspis po kome će sa ubuduće bonovi dodeljivati samo u procentima ponude, kao što se postupa sa markama i slobodnim devizama. Kao što na drugom mestu u ovom broju pišemo naša trgovina sa Grčkom nije bila za prvih osam meseca onoliko alttivna kao prošle godine. Prema tome ponuda nije ni mogla da budz onolika kolika je bila ranije, a tu situaciju mogla je onda da iskoristi špekulacija i da dođe do nezdrave pojave da kurs za kratko vreme skoči za 60%.

Mad je funta izgubila značaj koji ie imala kao međunarodni novac, došao je dolar na njezino mesto u Evropi. Sada to mesto sve viša uzima švajcarski franak. То је prirodna posledica prakse koju su zavele S. A. D., da blokiraju potraživanja onih evropskih zemalja sa kojima se malo zamrače njihovi politički odnosi. To je dovelo bekstvo iz dolara,