Народно благостање
96. обтобар 1940. НАРОДНО
Из уредништва
ВЕНДЕЛ BI
БЛАГОСТАЊЕ
Страна 675
JI
(Шесто писмо с пута)
1 ВИЛКИЈЕВ ЖИВОТ И КАРАКТЕР
Вилкијев дед дошао је из Немачке у Северну Америку средином XIX века. Звао се МШскКе. Родитељи су му прво били учитељи, потом су положили испит за адвокате и отворили заједнички адвокатску канцеларију. Вендел је свршио универзитет 1913 год. и постао наставником историје на једној високој школи. Како му се, међутим, тај посао није допадао, он се вратио на универзитет, уписао на правни факултет и 1916 год. — по свршеној школи — ступио у адвокатску канцеларију својих родитеља. Кад је Северна Америка ушла у Светски рат Вилки се уписао у добровољце. Убрзо је постао артиљериски потпоручник. За време рата се оженио. На бојишту у Француској произведен је за капетана, али није имао прилике да уђе у борбу. По повратку из Француске напустио је адвокатуру и примио се чиновника у правном оделењу једног од највећих индустријских подузећа са релативно врло високом годишњом платом — од 5.000 долара. После кратког времена поново је прешао у адвокатску канцеларију. Али је морао показати велику способност на послу, кад је 1933 год. изабран за претседника у једном од највећих електричних друштава у „Америци.
Показао се веома успешним реорганизатором. Одмах је ангажовао 500 нових продавача и организовао снажну пропаганду за проширење употребе електричних апарата у приватним газдинствима. У ту сврху он је увео новину да потрошач добија једну трећину струје бесплатно у случају да потроши од друштва одређен минимум. Успео је да развије посао у неочекиваним границама. Његова плата је износила 75.000 долара (преко 4 милиона динара годишње). Кад се примио за претседничког кандидата дао је оставку на свој положај и одбио да прими отпремнину у износу – једногодишње плате.
Вилки је скоро десет година млађи од Рузвелта. И он је висок шест стопа, крупан, широких плећа, снажан, здрав и тежи сто килограма. Има крупне црте лица. плаве очи, бујну косу, коју не негује, како је то обичај у Америци, те му често пада на лице. Он је тип сељака из средње Немачке. Неки га називају фармером из Индијане. Вилкија то не само да не љути, већ се он тиме поноси, јер 1е и сам вишеструки поседник у своме родном крају. Сва је та имања купио сам из својих средстава. али их не обрађује сам, већ их даје у наполицу. Иако из Волстрита, он није усвојио све манире тог светског финансијског центра. Прави само шест пари одела годишње, али му !е одело редовно лепо испеглано. Кажу да је мајстор у везивању кравате. Врло је радан.
Као што видимо Вилки је сушта противност Рузвелту. Док је овај сав политичар и без смисла
· ва посао, дотле је Вилки сав послован човек, са врло .„рђавим мишљењем о политичарима. Насупрот Руз-
' велту, Вилки је врло начитан. Захваљујући свом баснословном памћењу он врло често цитира велике писце. Он је радознао у добром смислу: док Рузвелт воли да зна о људима, дотле Вилки тражи чи" њенице. То је одлика доброг пословног човека. Пуна · му је глава факата и података. Има извесну одвратност према власти. Власт упропашћује људе, каже
у он. „Ако видите Наполеонову статуу у соби пословног човека бежите од њега", каже Вилки.
Сматра се за савршеног дебатера. Колико се цени та његова особина служи као доказ чињеница "да је он замољен да се прими јавне дискусије са · Џексоном, помоћником главног државног правобраниоца, по питању Њу Дила. После завршене дискуcaje публика је постављала обојици разна питања. " Вилки је одговарао муњевито и успешно. Јака му је логика. Вероватно да је његова способност за ди„скусију била узрок што је летос позвао Рузвелта да пођу по земљи им да пред народом јавно дискутују „важна државна и народна питања. Врло је лако мо"тућно да би при томе Рузвелт рђаво прошао, јер он не спроводи у живот своје идеје у области Њу "Дила. Рузвелт је на то одговорио да је он и сувише "заузет државним пословима.
Вилки је врло пријатан у разговору, али мање од Рузвелта. Али се мора истаћи да личност Вилкијева није била без утицаја на његов избор. Аме-
„рика је земља филмске уметности, а ова почива на "науци о томе како поједине физиономије утичу на публику. Вилки има врло симпатичан израз, има уверавајући поглед. Познато је да не уме да такгизира, нити да се служи извештаченим аргументима, већ да брутално воли истину и да се само њоме служи. После Вилкијевог избора за кандидата од стране републиканске странке на свакоме месту се могла видети његова слика и читати податци о његовом животу. Изгледало је да је Рузвелт изгубио, "толико је било снажно одушевљење за Вилкијевом личности. | |
Кад се каже да је Вилки до свог избора за кандидата био непознат тачно је и није, Није тачно у толико што се он последњих година често појављивао у часописима и новинама, што се често појављивао као говорник на јавној трибини и што је већ пре тога овде онде била објављена његова био„графија. Тачно је пак у толико, што је његово име било познато само уском кругу. Он је био познат као највећи критичар Њу Дила али не за широке "масе. На њега је први указао чувени американски новинар Валтер Липман. Али се не може порећи да за своју муњевиту популарност има да захвали и чињеници, да је противкандидат једног Рузвелта.