Народно благостање

Страна 790

Робно тржиште

ИПишеница. = До половине октобра у С. А. Д. ломбардовано је 600:000 вагона према 480.000 ваг. почетком месеца. Тиме је умањена понуда и отклоњено срозавање цена до кога би не линовно дошло без државне интервенције. Поред овога давање премија за извоз брашна про-

дужено је до конца године; до 30 септембра помоћу пре-

мија извезено је 45.000 ваг. брашна. Ломбардовање и извозне премије два су главна инструмента америчке интервенционе житне политике. Помоћу њих америчко тржиште има данас посебан положај, његови су курсеви међу прекоморским земљама релативно највиши и најчвршћи. У Совјетској Русији до почетка октобра засејано је озимим житарицама 33,56 мил. ха. чиме је извршено 91% "плана. Овога пута сетва је вршена форсираним темпом, а исто тако и у погледу жетве, према прошлој години, постигнут је велики напредак. Иначе жетва је дала одличне "резултате што ће омогућити знатно повећање државне резерве. ·

Мађарски министар пољопривреде дао је изјаву да ће се ускоро приступити новим мерама у области сграничења_ потрошње жита да би се барем делимично могли да изврше контингенти према трећим земљама. У вези

с тим измењен је досадашњи начин мељаве и прописано ·

обавезно мешање кромпира са брашном 3а производњу клеба. Проценат измељавања белог и гриз брашна смањен је са 40 на 30%. Мешање кромпира са брашном за про: азводњу хлеба предвиђено је у следећим размерама: У једноличном тшеничном хлебу 25 кг. на 100 кг. брашна, У осталом хлебу 15, мешаном пшенично-ражаном 10, ражавом 10, белом пециву 5 кг. Може се употребљавати и брашно од кромпира које се обрачунава 25 кг. за 109 кг. свежег изгњеченог кромпира.

Италија је предузела нове мере за ограничење потрошње жита, а Бугарска је изменила начин мељаве повећањем продукције белог (брашна које је намењено извозу.

- Термински курсеви на прекоморским берзама средином недеље били су:

XII III М Винипег центи бушел 715/8 757/s 771/» Чикаго центи бушел 841/s 83.— 78Б. Аирес пезоса кв. 6,45 6,35 —

На домаћем тржишту, осим принудног откупа у суфицитарном подручју, нема скоро никаквог промета тако да локални млинови све теже долазе до неопходних количина. Такво стање чини актуелним издавање одредаба > мешању кукурузног са пшеничним брашном.

Кукуруз. — На прекоморским тржиштима кукуруза ситуација је непромењена; у С. А. Д. тенденција је при: јатна и курсеви се добро држе, док је Буенос Аирес и даљње веома лабав. Чикаго за децембар нотира 60.— центи ва "бушел, а Буенос Аирес промпт 3.05 пезоса за кв,

Мађарска је максимирала цене кукуруза заводећи репоре до октобра месеца. Према возаринским релацијама земља је подељена у шест реона. Почетне цене у октобру према реоснима крећу се између 1420 до 15,95 пенга па се наредних месеци постепено поваћавају тако да у мају износе 20,20 до 21,95 пенга. Цене се подразумевају за повремено суву робу, утоварену у 15 тонске вагоне или шлепове. За вештачки сушени кукуруз предвиђа се надоплата која је износила у октобру 5,50 пенга, а потом се сома њује и у мају месецу износи 2,70 пенга. Новоутврђене

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр: 45

цене мање су од оних по којима се сада тргује стари кукуруз и по којима су рађене прве партије нове робе.

У Румунији нови кукуруз ради се по 530 леја франко Галац. У Бугарској сушени кукуруз тргује се по 247 — 955 лева 100 кг. |

Италија је и кукуруз ставила под државну контролу те су произвођачи обавезни да сав вишак преко властите потребе (за исхрану живља и стоке и за сетву) предаду државним местима. Ова места продаваће кукуруз по |=динственој цени фравко све упутне станице у земљи.

Домаће тржиште је скоро без живота, Супротно ранијим годинама овога пута нити има трговине у клипу нити у вештачки сушеној роби у већим размерама. Погизвођачи су толико резервисани да и товљачи тешко до: лазе до најнужнијих количина. Такво стање на тржишту не памти се ни у годинама релативно слабог рода; и у таквим годинама у октобру-новембру посао је прилично жив. Услед тога цене су ванредно високе, сушени се ради по 255—260 дин. паритет Инђија односно Вршац. Зрно сирово плаћа се 180 до 200 динара, а клип 130—160 ДИН. Према неким вестима у страној штампи ми бисмо имали овога пута извозни вишак од преко 200.000 ваг. Овако велики вишак ми нисмо имали ни у годинама далеко 67љег рода но што је ова, а сем тога већ пуних десетак година није се десило да кукуруз попуњава дефицит пшенице што ће овога пута бити случај. За nokpHhe дефипита у пшеници треба ће најмање. 30—40.000 вагона. што одговара 20—25.000 вагона брашна.

Јечам, овас. ом ни у другом артиклу те су цене релативно то високе и чврсте. Зоб бачка и сремска нотира 315—320, јечам бачки и сремски 385—940 дин. -

Суве шљиве. — Довоз у Брчко и Božen je. такорећи престао. До почетка новембра довезено је. нешто преко 150 ваг. што значи да је ова година била челна ол најслабијих. Поред тога у Брчком прављени су извесни послови и са старом прошлогодишњом робом која је плаћана боље од нове робе. Цене се крећу од. 8.50 до 12.50 дин. према врсти и квалитету. Призад је до сада купио 109 вагона. 15:

Уљарице. — Откуп сунцокрета приводи“ се крају. До почетка новембра откупљено је око 4500 вагона. Изгледа да ће се још добити око 500 ваг. тако да ће укупни принос бити 5000 ваг. Бундевских коштица изгледа да ће бити око 1009 ваг.

Одређене су цене за идућу годину које упоређене са ценама које су важиле за 1939 годину изгледају овако:

Динара за 100 кг. "'% 1939 1940 _ према 1939 Репица 265.— 500.— 88,6 Купусна репица 270. — "520 — 92,5 Сунцокрет 1705 950 — 105,8 Бели мак 320.— 640.— 100,0 Сезам 380. — 750.— 97,8 Бундевске коштице 285.— 400— 70,2 Ланено семе 265.— 650.— 145,2 Памучно семе 100— 910 — 110.Рицинус 350.— ID. — 104,83 Стока. стоке влада и даље врло чвр-

ста тенденција. Понуда је мала и свиња и говеда па су цене релативно високе и чврсте упркос томе што се сви: ње уопште не извозе и што је извоз говеда прилично редуциран. Свиње се плаћају 15,50 до 16 дин. На београдској кланици за живу вагу тражи се 18, а за мртву ло

22 дин. те услед тога месари уопште“ не купују. Говеда

према квалитету плаћају се 8 до 9.50 дин.