Народно благостање

95. нобембар 1940.

Стање Народне банке (у мил. дин.)

34-ХЦ 1939

8-XI 1940

15-XI 1940

34-XIT 1938

их

АКТИВА 1937

Подлога злато у касама — — |1.706,21.898,8 1.977,6)2.111,52.181,6 злато на страни — — 7,5) 10,81 10,7) 380,2! 405,9

Укупно — |1.713,7/1.909,6/1.988,4/2.491,8,2.537,5

Девизе које не улазе у

подлогу — — — -— — 458,2 643,5| 731,0| 497,7| 570,7 Кован новац: у никлу и сребру — — | 360,0) 330,0) 317,5) 184,5! 188,1

Зајмови:

на менице = — — — 11.400,51,707,7|2.085,2/1,508,7|1.530,2

Разна актива — — — |2.037,22.147,52.583,3|1:902,6|1.862,6

Укупно —

Обавезе са роком — Разна пасива Оптицај и обав. по виђ.

Укупна подлога:

-= 28,59) прим, — зл. у кас. 28,5/; прим, укупно покриће покриће у злату — —

50,0 30,0! 100,0! — –368,3 232,7) 339,9! 333,6) 338,1 8.291,3/9.014,0 11, 516,0|15,805.5|16,047,9

2.202,1/2,458,93,181,5|3,986,84,060,1 2.102,52,440,0/3.161,2)3.378.4|3.410,6 26549 27229/, 27869, | 25229, |2530%, 26449) |2706%/,/2771%|2137% |2125%

6% Вегис — 65 6% Dalmatinci 185 437 6% Šumski agrar = 7% Mvesticioni 114 26 7% Stabilizacioni — 7%. Bler 42 127 8% В/ег — 45 7% Seligman | 88 Narodna banka 175 130 Pab 56 68

Ukupno 1.442 2.320

Obrt od 1,5 miliona dinara jedan je od najmanjih nedelinih obrta za poslednjih nekoliko godina. To je smanjenje došlo iz dva razloga: pre svega usled smanjenia obrta na celoi liniji i drugo zbog toga što. su se ponovo izvesni papiri potpuno izgubili sa tržišta. To se još mnogo lepše može videti iz tablice kurseva, koja se nalazi malo niže. Iz пје па рг. vidimo da je poslednjih dana rađeno u jednom jedinom papiru, u 4% agrarcima iz 1984 сод.; да je 20 novembra rađeno svega u dva papira: u Jnvesticionom zaimu i Pabu; a da je 19 rađeno svega u tri papira: u Ratnoi šteti, Severcima i Inve-

"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

на хартије од вредн. — | 263,0) 63,6) 138,0) 1824! 218,6 Укупно — |1.662,5|1.771,3)2.223,3/1.691,21.748,8 "Хартије од вредности — | 198,1! 258,6 408,3] 340,4 345,4 Ранији аванси држави — |1.638,2.1,627,8)1,633,2)1.633,41,638,4 Привремени аванси Глав. | Држ. Благајни — — — | 600,01 600,0: 600,0) 600,0/ 600,0 М. Ф. по Ур, од 24 УШ и 16-1Х 1989 — — — — 8341) 8359,4 839,4 Есконт бонова Нар. одб. 558,0)5,919,0)6.024,0 Вредности рез. фонла — | 165,8| 223,5) 233,0) 251,6) 251,6 Вредности ост, фондова| 29,51 33,7 37,8) 41,21 41,4 Непокрет., завод за израду новч, и намештај | 160,4! 185,1 175.0) 221,6) 223,4

ПАСИВА Канитал — — — — == 180,0) 180,0) 180,0) 180,0) 180,0 Резервни фонд — — — "| 200,0) 236,7] 247,7 2530! 253,0 Остали фондови — —| 341 37,5 39,6) 42,7! 42,7 Новчанице у оптидају — |5,358,7(6,920,7/9.697,8| 12.988, | 12,984,9|_ Обавезе по виђењу: || потраживање – Државе 178} 33,8 525). 391 56,8 жиро-рачуни — — — |1.433,0,1.080,0| 899,0/1,812,3/1.308,1 разни рачуни — — — |1.047,7| 980,1| 766,5/1,466,6,1.737,9

2.499,7/2.098,2/1.718,1/2.817,0/3,102,9] |

Страна 751,

sticionom zajmu, Interesanino je da ni u. Šteti nije rađeno više nego па iri sastanka. Jedini su Investicioni i Severni agrarci u kojima je rađeno četiri puta u nedelji. Ponovno se gube sa tržišta 4%. azrarci iz 1991 g. zatim Begluci, Sumski agrar, Stabilizacioni, Seligman i 8%. Bler. U ovim papirima ij» bilo apsolutno nikakve ponude što je svakako vrlo do-

| Dar znak za naše tržište. A što se, fiče papira, u kojima је | rađeno, I U пута 51 обђги Би титан. Тако па. рг. и

Ratnoj šteti je obrnuto svega 835.000 din., zatim Narodna

| panka sa 175.000 :din. U MDalmatincima ie ceo. obrt 135.000 | фи. озђаћ 5: beznačajni. Obrt od 1,5 Piliada na pet 5за| stanaka prestavlja 300.000 din. na jedan sastanak. To je među-

lim tako mali obrt da on teško može da alimentira jednu običnu bankarsku radnju, koja bi živela samo od obrta efekata.

Posle ove analize obrta možemo u napred znati kakvo je bilo kretanje kurseva u ovoj nedelji. Ono je moglo biti

| samo povolino, što u ostalom potvrđuje i donja tablica.

I4-XI БХ J9:%XJ 191 20 %IL 21%

Магодпа ђапка O O „OU | ____ 4% Renta 18056. —— = = = -_— Loz Crvenog Кеја ——— | == = ле а Duvanski loz = а === 0 | Kao što vidimo, Ratna šteta je opet u pobolišanju.

4% agrarci iz 1934 с. vratili su se ponova na svoj prvobitni kurs od 59,50. Investicioni su se vratili ponovo na 99.50; Dalmatinci se traže po 70, isto tako Šumski agrar.

DEVIZNO TRŽIŠTE

Kurs dolara u Cirihu, bio se učvrstio pred izbore, u očekivanju da bi mogao da dobije Wilki, za koga se drži. da bi sa više energije čuvao Ameriku od rata. Posle izbora dolar je počeo opet da popušta, kao ie na 431. Funta se ove nedelie takođe Ко1еђаја,

Između Nemačke i Francuske, zajedno sa Којотјата ı miandatima zaključen je sporazum o kliringu. U Berlinu vrše se uplate u Obračunsku kasu a u Francuskoi u Office de compensation. Odnos marke i franka utvrđen je sa 1 :20.

Naši uvoznici mogu za robna dugovanja odobravati kamatu bez prethodnog ovlašćenja do 4% i ne za duži period od 3 meseca. Ako ie ugovorena viša kamata ili ako ie duži rok, onda je potrebno za odobravanje kamate ovlašćenje Devizne direkcije. |

Da bi ubrzala rešavanje molbi za korišćenje starog 'kursa marke, Devizna direkcija daje odobrenia udarajući pečat na samu molbu. Na tai način uvoznici će brže dobiti dokumente koji su bili priloženi molbi, ali i oni će biti ozna-