Народно благостање

Страна 780 НАРОДНО

preduzeća koja zaposluju preko 1.000 radnika obrazuje zalihe za njih. Sada je to dužnost mnogo većeg broja preduzeća. Ali i teškoće su zato veće da se ovo izvede. Preduzeća koja zaposlavaju 50 radnika sasvim su drugog tipa, nego ona koja 'roje preko 1.000. To su fabrike, koje imaju veće prostorije, bile u gradu ili izvan njega Za njih nije problem gde će da smeste zalihe robe tako težak kao za manja preduzeća, kakvih uglavnom ima najviše po gradovima. U najviša slučajeva neće se u ovakvim radionicama naći zgodno mesto za smeŠtai hrane. Ako ne mogu da ih imaju u blizini radionice umanju|e se značai takve aprovizacije. Kao što režiski troškovi ureda za snabdevanje treba da se naplata iz prodaine cene, tako će biti i kod potrošačkih zajednica. Ali razlika je u tome što će promet ovih potrošačkih zajednica biti mnogo manji, tako da će režila mnogo više teretiti potrošače koji se budu iz njih snabdevali, nego one koji budu nabavljali od -irgovaca.

Ako će režiia da pritisne potrošačke zajednice, onda one ne pogađaju clj. Trebalo je da one snabdevaju potrošače, a ne samo da drže zalihe roba za eventualne potrebe, kao što se to mislilo uredbom o državnim zalihama hrane. Njima se dodeljuje uloga koju inače vrši trgovina. Ukoliko budu

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 49 funkcionisale ove zajednice, one će zameniti privatnu trgovinu. Međutim, ako se već predviđa, da će uredi za snabdevanje otvarati svoje prodavnice, onda je bilo izlišno obrazovanje potrošačkih zajednica. Jer naročito one male ne mogu da se snabdevaju na tržištu pod najpovolinijim uslovima. One će nabavljati male količina, i ostaje im sva nada da kupuju od ureda za snabdevanje. Ali mesto jevtinije režije koju će imati uredi u svojim prodavnicama, zajednice će imati skupu.

U privrednim krugovima pomišljia se na drugu soluciju. Da preduzeće zaključi sporazum sa trgovcem na malo, koji bi držao za radnike predviđene Roličine robe i da ih snabdava. Po uredbi takva solucija je neprihvatljiva. Uredba predviđa upravni odbor potrošačke zajednica koji će voditi brigu o zalihama. Mntencija je bila da se ovim putem zaštite potrošači od visokih cena i da ne budu izvrgnuti oskudici robe, Koja se u trgovini može da pojavi. Ako će ured za snabdavanje liferovati i trgovcima, onda bar u teoriji ne postoji opasnost od oskudice, dok ima robe u zemlji. Ako će oni suzbijati i previsoke cene, onda potrošačke zajednice dolaze na gotov posao. Njihov glavni efekat je da preduzeća treba da daju sredstva za nabavljanje hrane, koja inače daje opština ili kreditira država. A to će za mnoga biti osetljivo.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

POLJOPRIVREDA

— Овсгодишња производња пиринча у Шпанији нешто је слабија од оне прве грађанског рата али по процени синдиката произвођача биће довољна да подмири потребе унутрашњег тржишта и да да мали вишак за извоз ол 40.000 a. Пошто нема у земљи довољно сточне хране, један део тог вишка неће се извести него ће се употребити за исхрану стоке.

—U nzučnim rasadnicima u Тигктепзкој i Uzbekistanu (S. Rusija) odgajene su specijalne vrste pamuka u mrkoj, žutoj i zelenoi boji. Izdržljivost ovog pamuka i postojanost boje pri industrijskoj preradi još nije ispitana.

— Ove jeseni zasejana je u Vojvodini znatno manja površina pšenice nego prošle godine. Uzrok ovome treba traŽžiti u berbi kukuruza kao i u prmudnom otkupu i maksimiranim cenama ovoga artikla. Poljoprivrednici prelaze na kulturu koja nile obuhvaćena režimom maksimiranih cena.

— Rešenjem ministra trgovine i industrije određena su glavna proizvodna područja kukuruza: 1. Dunavska banovina: alibunarski, apatinski, bačko-palanački, banatski, bačko-topolski, dardanski, belocrkvenski, gročanski, iriški, Jaša-Tomić, kovačički, novobečejski, novokanjiški, kovinski, kulski, novosadski, odžački, pančevački, petrovgradski, podunavski, ramski, rumski, senćanski, somborski, starobečejski, staropazovski, sremsko-karlovački, sremsko-mitrovački, subotički, titalski, velikokikindski, vršački, zemunski i žabaljski; 2. Drinska banovina: bijeljinski, mačvanski, pocerski, posavski i posavo-tamnavski; 3. Područje Uprave grada Beograda. Kukuruz | Киkuruzno brašno ne mogu se otpremiti iz gore obeleženog područia u ostale krajeve države bez otpremne dozvole koje izdaje Prizad.

INDUSTRIJA

— У Бугарској у периоду од јануара до јула 1939 било је запослено у разним индустриским гранама 81.319 радника, од чега отпада на жене 47.808 а на мушкарце 34.010. Највише: је запослено у индустрији дувана око 30.000, затим текстилној око 26.000 и металној око- 3.000. Око 5890 радника имало је у јулу 1939 зараду од 5 до 10

лева на сат. Наднице жене су много ниже од мушкараца, 48% запослених жена имало је зараду до 5 лева по сату. То је главни разлог да је у индустрији запослено више женских него мушкараца.

— Tražnja aluminiuma u Italiji je postala tolika, да industrija mora da proširuje postrojenja da bi mogla da je zadovolji. Ovih dana jedno veliko preduzeće S. A. Lavoraтопе Leghe Leggere je rešilo da povisi glavnicu od 924 mil. na 54 mil. radi izgradnje nove fabrike aluminiuma u okolini Ferrare. -

— U Poissy-u u Francuskoj biće uskoro dovršena Velika Fordova fabrika automobila. |

— U srednioj Kareliji (Sov. Rusija) izgrađen je 'kombinat za proizvodnju papira i celuloze koji je znatno veći od morijskog. Sa gradnjom je početo 1936. Kombinat ima svoju luku za drvo, pilane i električnu centralu od 24.000 kw, koja snabdeva strujom kako kombinat tako i grad koji je podignut oko njega. Kombinat ima nekoliko fabrika za hemiske proizvode i gasni generator. Pored papira i celuloze proizvode sa kao sporedni proizvodi terpentin, 'Rkalifonium, razne Vrste smole, špiritus i sirće. Godišnja potreba drva kombinata. iznosi 1,5, mil. Inš. ·

— U Nemačkoi u Hallertau biće do kraja ove god:ne izgrađena fabrika veštačkog vlakna iz stabljike hmelja. Kraj u kome je fabrika ima razvilenu kulturu hmelja čiia se stabljiika dosada nije ni za šta upotrebliavala. j

— Izrađen je nacrt prihoda preduzeća i ustanova graдома na teritoriji Banovine Hrvatske za 1940-41 god. ~

TRGOVINA

= Румунска влада је решила да оснује друштво за трговину житом са задатком да организује трговину, утврђује и контролише цене тог артикла. Под његовом контролом стајаће сва физичка и правна лица која се баве -трговином, прерадом и ускладиштавањем жита. Друштво ће трговати пшеницом, јечмом, овсом, кукурузом, брашном, сточном храном, пасуљом, уљаним погачама и мекињема. „Осим тога оно-је дужно да створи извесну резерву жита.