Народно благостање
14 децембар 1940.
- штедађа kojim je regulisana kako ртојгуодпја tako distribu-
cija dobara i cena. Ali izgleda da ni te mere, kojima se me-_
šanie države u privredne odnose sve. više pojačava, nisu dovoline i vlada stalno poziva narod na disciplinu i pojačava kontrolni aparat nad raznim privrednim granama da bi suzbila špekulaciju, prikrivanje roba itd. sve to u strahu od so_ cijalnih nemira.
TRGOVINA
— Између Француске с једне и Аргентине, Бразилије и Уругваја с друге стране воде се преговори о куповини великих количина животних вамирница, које би пренели француски теретни бродови кроз панамеричку зону безбедности, а затим у конвоју до Дакра.
— Влада у Букурешту је одлучила да се све цене на мало и велико снизе за 5%.
— У Загребу је максимирана цена уљу за јело У
продаји на мало на 21,75 динара, што је за 5,25 дин, јев-.
тиније него у Београду и другим крајевима земље.
— Потписан је привремени споразум између Југославије и Румуније о увозу нафте и њених деривата, као и извозу извесних наших метала.
— Привилеговако извозно друштво упозорава све произвођаче рицинусовог семена да робу не продају у неољуштеном стању већ да захтевају од фабричких поверевика да им ставе на расположење машину за љуштење, како би семе продали у ољуштеном стању по цени 500 дин. за 100 кгр. франко откупна станица купца.
— Максимирака је цена пиринчу италијанског порекла и то; а) за прерађиваче 12 дин, по кгр.; 6) трговци на велико могу горњој цени додати трошак подвоза од истоварне станице до свога стоваришта, општинску трошарину и највише 5% бруто зараде; в) трговци на мало могу додати набгвној цени трошак подвоза од истоварне станице до своје радње, општинску трошарину и највише 20% на име своје бруто зараде. Овај пиринач је плаћен Италији по 10 дин. за килограм.
— Немачка трговина на велико за време садашњег рата добро је одржала своје позиције. Укупно 70.000 трговачких фирми имало је промет од 20 милијарди Рм., за 20% мање него што износи промет целокупне унутрашње трговине заједно са детаљном. У садашњем рату она је одиграла значајну улогу својим великим резервама, пошто _ је омогућила снабдевање становништва у времену када је целокупан саобраћајни парк био заузет преносом трупа и ратног материјала. Влада је помогла ту политику стварања великих резерви одобривши смањење пореза на пословни промет од 2 на ге.
— У словачком министарству привреде формирана је комисија за регулисање цена артикала намењених извозу. У исто време она ће и"питивати квалитет тих производа.
— Министарство трговине у Протекторату је наргдило да тешка индустрија може да купује старо гвожђе само посредством Чешко-мораског удружења за куповину старог гвожђа. Министар“тво је одредило количину старог жељеза за свако предузеће коју може да преради месечно. Предузећа која производе челик дужна су да употребе одређени проценат сировог гвожђа.
JAVNE FINANSIJE
— У Бугарској су повећане принадлежности државним службеницима и то: службеници са платом од 1.359 _ лева примаће отсада 1.600 а они са платом од 1.500 примаће 1.900. — Буџет Бановине Хрватске за 1941 год. износи 1.759 милиона динара, што претставља повећање од 300 милиона у односу на овогодишњи..
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 795
NOVČARSTVO
— Штедионица бановине Хрватске одлучила је да опнује почетком јануара 1941 год. у Осијеку своју TOO жницу. У ту сврху већ је купљена и зграда.
— Банска власт у Загребу донела је Правилник о пословању општинских штедионица на територији Бановине, према коме свој чист добитак штедионице могу употребити само у опште корисне и добротворне сврхе после дотација својих фондова. Штединице могу да одбију примање улога на штедњу а не морају зато да наведу разлог. Штедионице ће примати као улог готовине самоуправних тела, црква, самосталних јавних заклада, готовине оних који се налазе под туторством као и суд ке депозите. Штедионица је обавезна да најмање 50% износа добијеног на овај начин пласира у хартије од вредности државе или Бановине Хрватске.
— После одобрења зајма од 100 мил. долара кинеској влади у Чунгкингу, америчка влада води сада преговоре са аргентинском о зајму од 100 мил. долара. Зајам би се дао из Стабилизационог фонда који располаже са 2 милијарде долара. У исто време воде се преговори о појачању робне размене. :
— Влада републике Чиле је решила да обустави армотизацију страних дугова. Плаћаће само камату. Ову меру она образлаже опадањем извоза услед. рата, због чега је прилив девиза јако опао. Како је општа привредна делатност смањена, опали су приходи фонда за обнову крајева пострадалих од потреса. Новац који је био намењен исплати овогодишње рате страних дугова влада је наредила да се унесе у наведени фонд.
SAOBRAĆAJ
— У Букурешту је основано Национално друштво за пловидбу Дунавом. Имовина друштва састоји се углавном од реморкера и шлепова заплењених од јеврејских друштава за речки саобраћа.
POLOŽAJ RADNIKA
— Савез приватних намештеника на територији. Бавовине Хрватске предузео је кораке да сва приватна предузећа својим намештеницима најдаље до 15-ог ов. мес. исплате тринаесту плату. Ову акцију подупире н сама Банска власт.
RAT I PRIVREDA
— Амерички лист „Кришћен Сајенс Монитор: У чланку о привредној ситуацији неокупиране Фравцуске између осталог пише о тешком положају становништва. Шећер је замењен сахарином, путер потпуно нестао из дневне потрошње, месо се набавља са великим тешкоћама, хлеб је рђавог квалитета, док сапуна скоро уопште нема. Станови су претрпани. Трговински промет између окупираног дела и неокупираног износи месечно 50.000 долара.
— У случају државне потребе свако предузеће У Румунији може бити милитаризовано, тј. потпасти под војну контролу, војни суд и војну дисциплину,
— Професор д-р Јозеф Варга, мађарски министар трговине и саобраћаја, написао је за „Време“ интерегантан членак „Нова мађарска привредна политика". Међу осталим он је истакао владину политику цена, која јој је омогућила да постане господар унутрашњег тржишта. Потро= шња животних намирница је ограничена али су карте заведене само у неопходно важним случајевима, пошто је тај начин сграничења потрошње скуп и гломазан. Било је довољно да се смање количине робе које се додељују трговцима како оним на велико тако и оним на мало. У текстилној и идустрији обуће почело се са стандардизовањем