Народно благостање

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 50

Страна 798 : 29-Х—5-Х1 212% Ратна штета 281 644 4% Аграрци 1921 — 39 4ор Аграрци 1934 . 177. 565 6% Беглуци 413 1.234 6%, Далматинци 491 798 6% Шумски аграр = 54 79 МИнвестициони — 10 7% Стабилизациони 54 79/• Блер 86 170 8% Блер 47 - 79/о Селигмањ 92 = Народна банка 208 175 Паб 3 19 Укупно. 1.852 3.708

Као што из ње видимо, обрт се срозао тачно за 50%• према претходној недељи: од 3,7 милиона на 1,8 милиона. Сем Народне банке код свију папира обрт је у паду. Ратне штете је обрнуто свега 281.000, сума толико мала да го тово не памтимо да је било састанка на коме је тако мало рађено. Обрт у Беглуцима пао је за две трећине исто тако и у Далматинцима. Шумски аграр и МИнвестициони су се готово изгубили. У Пабу је обрт свега 3.000 дин.

Дакле да резимирамо ситуацију: обрт опада, а курсеви скачу. Шта то значи» Да тражња рапидно расте, а да понуда рапидно опада. Тај све већи диспаритет између понуде и тражње мора да има за последицу даље скакање кургева. Робе је тако мало на пијаци да ни евентуалне реализације које увек долазе после јаких скокова неће моћи бити дуготрајне ни далекосежне.

И право је! Право је да имају то задовољство пред крај године људи који су неуплашено држали своје капитале у хартијама од вредности без обзира на притисак на курсеве услед спољно-политичких компликација и притиска на динар услед познатих узрока.

ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ

Попуштање фунте на њујоршкој берзи приписује се исцрпености енглеских резерви злата. Даље финансирање могућно је или уз помоћ америчких кредита или продајом хартија од вредности, у првом реду оних предузећа која раде у све три Америке. Ентлези би хтели да добију кредит, док је Вол Стрит показивао веће расположење да купи акције и облигације, па да тиме омогући финансирање рата. Али у последње време и то расположење се квари.. Због огромних трошкова наоружања влада намерава да повиси порезе специјално- на добит акционарских предузећа. Због тога је дошло до веће понуде хартија од вредности и пада курсева, тако да није повољан моменат ни за пласирање енглеских. Тиме се отеже решавање целог питања, а у Лондону се то осећа као притисак, који неповољно делује на курс фунте. На нашој берзи курс је последњег дана извештајне недеље павишен са 216,70 на 217,50.

Наш клиринт са Немачком развија се и даље неповољно. Крајем новембра пасивни салдо попео се на 58,5 мил. марака, а у динарима то износи 1,080 милиона по нозом, или око 900 милиона по старом курсу. Ова последња сума је вернија, јер већи део обавеза има да се обрачуна по старом курсу. За једну трећину Веће је сада потраживање Немачке него што је икад било наше према њој. Не

само према Немачкој, него: и према другим земљама наш · да се ти sutra trebati i da je neće moći nabaviti a s druge

се- клиринг не развија повољно. Активни смо за 38 милиона, а пасивни за 1,133, тако да је укупна пасива: 1,10) милиона, док смо раније били активни. Сада омо према Италији за 14,8 мил. динара, према Француској за 6,2 мил. франака, према њеним колонијама:за 3 мил.

омо активни

Бугарској 1,7 мил. динара и Холандији 2,6 мил

франака,

динара.

Слоб. тржиште Слоб + -

1 6-XII 28,5%/. 9-XII 10-XII 11-XII 12-XII.

– Лондон 216:70 176.17 — 21670. 21670. 21/.50

Њујорк "55 — 44,55 55— 55.— 55.— 55.—

Женева 1276.10. 1033.64 1276.10 1276.10 1276.10 1276.10

Приватни клиринг

Берлин 1782.— — 1782 — 1782—— 1782—— 1782—

Грч. бонови — — 42.— — 492.— —

Софија —_ — MR — — =

Милано 228.88 — 298.88. 228.88 „228.88 228.83

O6pr je био 59,1 мил. Од тога отпада на марке по старом курсу 38,505 хиљ. по новом 6980, на грчке бонове 1,349 хиљада, доларе 551 хиљ. швајцарске франке 11,363 хиљаде, и бугарске леве 392 хиљ.

Девизни курсеви у Цириху били су следећи:

31-Х0-37 31-ХП-38 31-ХП-39 3-XII 10-XII Лондон 21.62 20.62 17.65 15.75 15.90 Њујорк 432 — 443. — 445 — 431— 431Милано — — 22.505 21.725 21.70

Robno tržište

Pšenica. — Na prekomorskim tržištima, usled većeg pritiska ponude, došlo je do manjeg popuštanja kurseva, ali ipopuštanje nije bilo veliko da bi se na osnovu toga moglo govoriti o promeni situacije, koja međutim, ako se uvaže razlozi kako se održava sadanji nivo cena žitarica u ovim zemljama, ne može se smatrati dobrom, jer čim bi prestale intervencione mere moralo bi doći do velikog kraha. Kanada je u najgorem položaju; ima najveće viškove i ove mora po svaku cenu da otkupi od proizvođača čija kupovna snaga velikim delom potiče od pšenice. Kako ije izvoz dosta skučen vlada je dala izjavu prema kojoj će Žitni ured do 31 jula 1941 godine preduzeti svaku ponuđenu količinu pšenice po minimalnoj ceni koja treba uskoro da bude utvrđena. Argentina je 'DOnovo uvela minimalnu cenu od 6,75 pezosa za kv. Poslednji put minimalna ćena za pšenicu uvedena je novembra 1938 godine i bila ie 7 pezosa. Ova cena ostala je sve do rata. Po izbijanju · rata mislilo se da je minimalna cena iluzorna i da će cene uskoro porasti preko ove pa je ukinuta. Međutim desilo se obrnuto; kratko vreme po ukidanju cena je, usled sve većih teškoća kod izvoza, pala ispod 7 pezosa i na tome nivou ostala sve do ponovnog uvođenja minimalne cene. Vlada smatra uvođenje minimalne cena velikom žrtvom pa se ministar poljoprivrede obratio narodu na koji apeluie, đa je dužnost svakoga usled rata u Evropi i nemogućnosti izvoza, da podnese žrtve koje se moraju činiti za održavanje kupovne snage zemlioradnika. Australija. se nada da će izvesnu količinu svojih viškova moći da plasira Japanu koji je ovog puta imao dosta rđavu žetvu — od svega 167.000 vag. — a sem toga ni prinos pirinača nije zađovoljavajući pa će usled toga morati da uveze veću količinu pšenice.

Na tržištima zemalja Jugoistočne Evrope, manie više, situacija je svuda ista. Ponude nema i potrošnja teškom mukom: đolazi do potrebnih količina. Robe nema zato, jer s jedne strane proizvođač teži da je što duže zadrži u svojim rukama, iedno zbog: nađanja u dalji porast cena, a drugo zbog bojazni

znatne zalihe otišle su i u ruke potrošača koji međutim, i pored toga, dalje redovno. kupuje hleb i brašno. U Rumuniji pšenica Se prodaje ispod ruke po cenama kodje premašuju odгедепе (850 leja). Dosadašnji žitni režim reformisan је osni-