Народно благостање

__14.- децембар 1940. _____

Objavljena je nova uredba o meljavi i proizvodnji hleba. Prema пјој 04 15 decembra 1940 pšenica će se i meljavati · u 85% jednolično brašno umesto dosadašnjeg načina izmeljavanja u 70% narodno-hlebni i 10% nulericu koji je zaveden ] septembra o. 2. Istovremeno od 1 januara uvodi se obligatno mešanje pšeničnog sa kukuruznim brašnom na bazi 70 prema 30%. Belo brašno za potrebe bol-

Rac:oniranje Међа роуегепо "рекагпша

nica, bolesnika i dece izmeljavaće se u buduće u ogran:čenom · broju mlinova koji će raditi pod kontro:om države odnosno .

banovina. U hlebu proizvedenom od 70% pšeničnog i 80% kukuruznog brašna može se do 50% pšeničnog brašna zameniti ražanim, a do 75% kukuruznog brašna krompirom. Mešavinu pšeničnog i kukuruznog brašna vrše sami pekari što znači da će oni dobijati odvojeno pšenično i kukuruzno brašno. Proizvedeni hleb moćiće da se prodaje istoga dana. Cene novom pšeničnom brašnu, zatim kukuruznom i ražanom brašnu, kao i hlebu nisu određene, već je to ostavljeno opštim upravnim vlastima drugog stepena. Istovremeno sa objavom ove državne uredbe, koja bi, prema tome, trebalo da važi za celu zemlju, tim da na banovinu Hrvatsku bude protegnuta odlukom bana, u Zagrebu je objavljena naredba da se od 11 o. m. h!eb proizvodi od 60% pšeničnog i 40% kukuruznog brašna. Isto tako određeno je izmeljavanje pšenice 95% brašna.

Ove mere treba da posluže pokriću deficita pšenice kukuruzom. U tom pogledu uredba se može smatrati optimističkom, jer polazi od toga da je do konca kampanje u pitanju samo jedna trećina potrošnje pšenice. Ako bi to bilo tečno naš položaj bio bi sjajan. Do nove žetve gradska potrošnja i pasivni krajevi trebaće oko 40.000 vagona, što bi značilo. da se oko 15.000 vagona treba da nadoknadi kukuruzom. Ta je računica međutim pogrešna. Naš deficit je daleko veći jer smo u prvoi polovini kampanje bazirali produkciju hleba 100% na pšeničnom brašnu, te nam se može lako desiti da u znztnom delu druge polovine ekonomske godine trošimo 100% kukuruznog brašna. Sa tim faktom trebalo je bezuslovno računati, jer kad se teškoće u snabdevanju pšenicom javljaju u

novembru i decembru onda treba biti načisto kakva će biti.

situacija za mesec-dva i tri, Sledstveno i uredbu je trebalo saobraziti tome stanju. Treba shvat:ti da ako se nešto mora učiniti sto puta je bolje, kako narod kaže, ako se učini odmah, a ne odlaže, jer se u takvom slučaju uvek dođe u daleko težu situaciju nago li što bi bila da su blagovremeno preduZete odgovarajuće i prave mere. Avgusta meseca bilo je jasno da imamo veliki deficit u pšenici. Prema tome, odmah je trebalo preći na izmeljavanje jednoličnog brašna, a ne čekati tek ] januar. Isto tako mešanju kukuruznog sa pšeničnim brašnom moglo se pristupiti polovinom novembra, a ne prvog јаnuara, jer mesec i po dana u ovakvoj situaciji znači mnogo. Sada preduzeta ova će mera sigurno biti nedovoljna. I zato je umesto ovoga trebalo predvideti dan: čistog kukuruznog hleba, ali tako da se oni mogu povećavati.

Novom uredbom pekari su najviše dobili. Za mešanje leba oni ubuduće mogu da upotreb!javaju: pšenično, kukuruzno i ražano brašno i krompir. Prema tome imaju mogućnosti raznih kombinacija da bi što bolje došli na svoj račun. A povrh svega zvanično saopštenje, kojim jz saopštena javnosti promena načina meljave, nagoveštava i izvesno poskupljenje hleba, koje može ići najviše do pola dinara po kilogramu, a to, prema sadašnjoj ceni hleba u Beogradu, znači 12,5%.

Dok su cene hl:ba do sada mogle da budu stabilne one se ubuduće mogu lako menjati odnosno povećavati, Naime, cene raži i krompira formiraju se slobodno. Raž već sada ima daleko veću cenu od pšenice, 950. prema 313 din. Pošto e

___ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 795

pekari ubuduće tražiti ražano brašno još više (do зада је га; tražena da bi se pomoću nje pšenica prodavala daleko skup:je od cene propisane uredbom) to će cena porasti. Cana kromDira takođe će rasti čim še pojavi veća tražnja od strane pekara. Na osnovu ta dva nova elemžanta pekari su dobili mogućnost da stalno fraže povećanje cena. A to se ni u kom slučaju nije smelo dopustiti. Šta više, i dosadanji sistem regulisanja hlebne proizvodnje (dopuštanje da se pod luksuiuznim pecivom prodaje narodni hlsb mešan od 95% pšeničnog i 5% ražanog brašna po daleko višim cenama od narodnog hleba) bio je nepotpuni pa ga je trebalo upotpuniti i sprečiti izigravanje, ali nikako se nije: smelo ući u jedan novi sistem koji znači otvaranje breše za dalje povećavanje već i onako relativno visoke cene hleba.

= Izveštaj Suzorov za septembar о. 2. рокагије 1хпепадијиа роrast osiguranika kako ргета avgustu 1940 tako i prema sepbru 1939. Suzor od сзуог роstanka nije imao toliko članova. Ukupno je bilo osigurano 787.532 radnika i nameštenika, za 20.933 više nego u avgustu о. g., a za 55.783 više nego u istom moasecu 1939. Karakterističan je za razvoj konjunkture naše privrede u ovoj godini stalan porast zaposlenih radnika izuzev u julu, Ranijih godina dešavalo se vrlo često da je u septembru već počeo sezonski pad broja zaposlenih, a ove godine obratno, porast u аугиstu produžio sa i· u septembru.

Snažan razvoj privredne konjunkture u septembru o. E.

_U Dravskoj banovini bilo je osigurano 124.883, za 3.973 više nego u avgustu, u Hrvatskoj 243.819, та 4.704 više i u ostalim krajevima :država 326.465, za 12.956 više.

Najveći porast je bio zabeležen kod sledećih grana:

Građenja železnica i puteva za 21.439 Gradnia nad zemljom za 9.706 Šumsko-pilanske industrije za 7.758 Metalne i mašinske industrije za 6.862 Kućne posluge za 3.320 Industrije kamena i zemlje za 3.191 Javnog saobraćaja za 2.083 Polioprivrede za 1.983 Industrije duvana za 1.585 Hemijske industrije za 1.131 Građenja prevozn:h sredstava za 1.229 Industriie papira za 1.131

Osim toga porastao je broj zaposlenih još kod 3 grahe Kako vidimo porast kod pojedinih grana je vrlo veliki i za razliku od onog u ranijim mesecima ove godihe zahvatio je veći broj grana (15, prema 10—12).

Pad je zabeležen kod:

Industrije hrane i pića za 4.026 Tekstilne industrije za 2.130 Отуоде зке 1 гегђагзке za 1.730 Prerađivanje kože i njenih surogata za 1:359

Osim toga konstatovan je pad još kod 6 grana koji se kreće između 106 i 493.

Ove brojke jasno pokazuju da se poboljšava konjunkturni položaj nekih industriskih grana, među ostalim i onih koje zavise od uvoza sirovina. To je slučaj tekstilne, kod koje je pad u septembru bio znatno manji nego u avgustu 1940 (5.070) i julu (2.893).

Prosečna obezbeđena nadnica iznosila je 928,96 din., za d,5% din. više nego u septembru 1939, a za 0,61 din. više nego- u avgustu 1940.