Народно благостање

_ 91. децембар 1940. _

да догоде изузетно, н да ће све бити боље кад се стече мало више искуства у организовању снабдегања. Није то нипошто изузетна погава, а оног који за новац не може да добије хлеба не може да утеши уверавање да негде У земљи има жита. До овога је морало доћи, зато што још није донесена ниједна мера да држава узме храну непосредно од пронзвођача и да са пуним магазинима обезбеди снабдевање. Уреди за снабдевање не могу да серше тај посао док год им се за то не да одређена власт.

S vremena na vreme mogu se čitati izveštaji u novinama o pregovorima, pa i gotovim : sporazumima s RHumunijom u pogledu nafte. Tako i poslednjih dana čitamo u помпата da ie u Bukureštu potp:san nov sporazum o nafti za koju mi imamo liferovati metale, a plaćanie u slobodnim dev:ma odnosno švaicarsk:m francima,

Oko rumunske rnzfte

арене. Пратите.

Nama to nije iasno kako može roba da se plaća robom i novcem. Ili bismo imali plaćati meta:om ili švajcarskim francima. Nama se čini da ni jedno ni drugo nije tečno. Tačno je da je jedan naš delegat u Bukureštu ali ne u nameri da zaključi jedan trajni sporazum, već da likvidira jadan nespo-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 811

та-шт. МЕ зто. уек рг Сспо одаупо рта једпи уеби količinu nafte, koja još nikako ne može da krene iz Rumun:je. Ist na protivvrednost ie bi:a sekvestrirana u Americi, ali se nzs to ne tiča, jer je Rumunija tražila da plat:mo u amerikanskoj

| valuti. Mi se nadamo da je to otvoreno konkretno pitanje о.

zadocnjenju liferovanja jedne partije pr.vedeno kraju posle tolik:h napora. Što se. tiče liferovania nafte u buduće, potpuno je isključeno da mi nju možemo platiti metaiom. Mi smo. u napred prođali celu proizvodnju meta:a tako da Rumuniji ne bismo mogli ništa dati, Dalje, koliko smo mi izvešteni Rumunija s~> Više ne Jjntcresuje Za metale, već za druge ar:iik!ć koje možemo još manje dati. Ali ni to niije tako važno. Mi smo obezbedili gotovo. celokupnu potrabu putem specijalnih sporazuma sa Nemačkom i Jtal:jom. Obe ove zemlje plaćaju nem mesečno skoro 100 miliona dinara na ime transporta Кој pro:azi kroz našu zemlju. Mi smo srećno uspe:i da obezbedimo da nam se taj tranz:t plaća u nafti jednim znatn:m delom (a ostatak u dolarsk'm devizama). Kako Nemačka i Ital:ja imaju obezbeđene velike količine nafte u Rumuniji, čiji bi totalan prenos bio nesavladliiv s ob irom na postojeća saobraćaina sredstva, to_je bilo lako sporazumeti se s obema državama da nam ustupe jedan deo. svoje nafte. Ostaje samo da se utvrde detalji tih sporazuma. __

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

POLJOPRIVREDA

| — Bugarska vlada je odredi!a 571 leva za unapređenje: sela, Predvida se podi anje radion:ca za konzarviranje уоса i povrća u selima, ško:a za gašenje povrća, naročito mzhunjača. Davaće se pomoć za opravku kuća i građanje nov:h. Organizovaće se putujuća domaćinska škola da ses poboljša ishrana na selu. ; г |

— IZ specijalnog fonda za unapređenje voćarstva Prizad je pokrenuo u Sp:iitu i drugi tečaj za upoznavanje agronoma sa problemima uljarstva i maslinarstva. Slušaoci tečaja biće upoznati sa preradom maslina u ulje i njenim konzerviranjem. |

— U Švajcarskoj su preduzete mere da se na proleće 1941 god. zaseje 50.000 hektara zemlje više nego prethodne.

— Usled nestašice stočne hrane u Danskoj, u izvesnim krajvima seljaci upotrebljavaju kao zamenu za ovu morske školjke koje se suše a potom preraduju. Dnevna proizvodnja iznosi 60 tona,

— Oskudica u životin'm namirnicama u Bukureštu postaje sve veća. Luk se prodaje po 25 leja kgr., jaja se uopšte ne mogu nabaviti, dok se buter može dobiti samo po 100 gr. i #60 vrlo retko. Vlada je done:a uredbu o obustavljznju izvoza 20 vrsti namirnica.

= U Holandiji je doneta Uredba o prenosu svojine zemljišta prema kome pravo na kupovinu zemlje može dobiti samo polioprivredn:k.

INDUSTRIJA

157 Nestašica vune i pamuka u Norveškoj nagnzla је tekst:lnu industriju da pokuša da pro:zvodi drvnu vunu. Jedno

veća preduzeće koje je dosada pro:zvodilo samo veštačku

svilu namerava da počne sa produkcijom drvne vune u Velikom opsegu. Posle poboljšania kvaliteta ovog artikla u Nemačkoj i Italiji misli se da се зе: pro:zvodnja moći da odr57 i Dosle rata. I gleda da ovo preduzeće neće biti Jedino Roje će da proizvodi drvnu vunu, pošto se još neka bave

tim planovima. Sve te fabrike stupile su u doticaj sa nemače kim da bi dobile licencu za upo.rebu njihovog postupka.

— Japanska vlada је izradila plan nove privredne struž#• ture u zemlji. Niime su obuhvaćene i Kina i Mandžurt:ia.:· Pian na pivom mestu ističe ratnu industriju kao bazu nzc:onalne odbrane, ali vodi računa i O obazbeđenju ishrane stanovništva. To ne znači da će nestati privatne privrede. Naprotiv pr:vatna in:cijativa će biti pomagana od strane vlade samo će neka preduzeća biti stav:jena pod državnu kontro:u. Vlada ima pravo, ukoliko to zahteva racionalizacija ipro:zvodnije, da pojedina preduzeća međusobno veže u jedno ili neki kom-. binat da razb:je. Мапја 1 згедпја preduzeća će biti pomagana. Naročta pažnja biće ukazana poljoprivrednim i pomorskim rocduzećima. Pojedine industrijske grane biće povszane jednom organ:zac:jiom kojom će da rukovodi l:ce koje postavi vlada na prediog industrijalaca. Uskoro će b:ti formirano privredno telo koje će upravljati celckupnom privredom.

— Ford namerava da izgradi fabr:ku za pro:zvodn;ju sintentčnog vlakna iz soje. Vlakna su nešto slabila od vunen:h. Š:of napravlien od njih ie upola jevtiniji od vVunenog i biće upotrebljen za pro:zvodnju sed:šta za automob:le.

— Proizvodn;a сеџоге и Метаској је з/по рогазја otkako je izbio rat u Evropi. Potrošnia drva u ovoj industriji je skoro upetostručena. Sve više se upotreblj.va kao zamena za drvo slama, stari papiri i ogulina od krompira. Primena celuloze kao stočne hrane i u fabrikac:ji vašt-čke svile i vune takođe raste, Rat je znatno povećno potrošnju artije. Samo za karte za životne namirnice troši sa mesečna 20)—800 vagona art:je.

— Udruženje elektr:čnih preduzeća u Sloveniji je preporuči!o svoj'm članovima da mpovise cenu elektr:čnoi struji za 25 do 35%. Ovu povišicu ono obrazlaže poskupljenjem troškova proizvodnje za 30—70%. Pojedine vrste materi:ala su još više poskup:le, tako bakar za 100%, ulja za mazanje 50—100%, izolirana žica za 100--200% itd.

— U produkciji nafte u Sov. Rusiji zabeležen je poslednjih godina izvestan pad, naročito na izvorima u okolini