Народно благостање

1 Јануар 1941.

није било целе недеље -и зато је обрт био свега 921.000 динара. Попустили су Северци услед извесних шпекула-

тивних маневара. Попустили су и Беглуци, али врло мало.

пи последњег дана била је: врло жива тражња. Попустили

су и Далматинци. На тај су папир највише удариле беси-.

сте, у њему је био највећи обрт прошле недеље и највећи притисак на курсеве па је природно да је и он попустио.

Нама се чини да је са бесом завршено, јер последњег дана.

обрнуто је свега 17400 динара. Робе није уопште било. Попустиле су Шуме и Шикаре,. Оне се управљају према Деалматинцима. Обрт није био велики, али се понуда појавила у једном моменту, кал није било никакве јаче тражње. Курс овога папира развијаће се паралелно са оним Далматинаца. Негродна банка је и даље у скску рађено је по 7.100 курс који је већ био једнога дана. Очекује се даљи скок Народне банке до исплате купона. То је папир у који Београђани имају необично поверење и који чврсто држе.

ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ _ Укупан обрт у овој скраћеној недељи износио је свега 10,59 милиона динара са следећом структуром: Берлин стари 2.560 милиона динара.

Берлин нови ___ о > >

Солун | 613 5 = Женева 6:08 У |

Њујсрк 339 | 0

Софија S9 »

Курсеви слободних девиза били су последњег дана: Њујорк 55 милиона динара Лондон 217,50 5 5

Цирих 1,276,10 5 : Штокхолм 1.811,29 5 =

Код Солуна је већ почело да се ради и у девизама. Рад у боновима престаће чим се буде исцрпео сток који је у оптицају. Курс попушта. Код Берлина је стално напета ситуација. Дневна тражња износи око 800.000 марака: Народна банка додељује свега 10%.

Robno tržište

Pšenica, — Na prekomorskim tržištima situacija je neTromenijena; kursevi poslednjih nedelju dana bili su stabilni. 'Prema najnovijim podacima o proceni pbrinos pšenice u Argenini iznosi 800.000 vagona prema 325.000 u prošloj godini. Izvozni višak koncem decembra cenjen je na 635.000 vagona. O piasmanu tako velike količine u današnjim prili kama nije ni misliti. Za sada može se sigurno računati jedino sa iZVOom oko 160000 vagona u deficitarne |užno-američke države ikoje su i do sada kupovale argentinsku pšenicu. Ostatak od oko “00.000 vagona treba da se plasira u Evropi, a to je isključeno. 'Sledstveno na velike brige sa kukuruzom :sada dolazi i kubura 'sa pšenicom pa izgleda da 160 miliona pezosa određenih za intervenciju na tržištu žita u tekućoj kampanji neće ni iz 'dalska biti dovolini za pokriće gubitaka koji će biti ogromni. Pogotovo što je vlada putem kredita morala da pritekne u pomoć i proizvođačima raži i ovsa, dok је za otkup јеста 'morao da bude određen novi kredit od 30 miliona pežosa.

Terminski kursevi sredom neđelje-notirali su:

- 1 II М VII Vinipeg centi bušel — 77:/2 79" | = Čikago centi bušel = 875/8 ој | 82 В. Ајтез ргтоза Ку. 76:79 685 | — —

_HAPOJHO БЛАГОСТАЊЕ _

Страна 51

U zemlji nema nikakvih promena. Ispod ruke promeće se po koja manja količina, naravno po cenama znatno većim :od onih prop:sanih. Prinudni otkup u produkcionom područiu daje sve manje, a počeo je takođe da se уг 1 и Могаузкој i Vardarskoj banovini. Zbog ovakvog stanja sigurno. je da se moraju preduzeti nove, Tadika:nije i dalekosežnije mere. To je _u ovome momentu najveći interes zemlje čije zadovoljenie ne treba da ima nikakvih obzira.

| Kukuruz. — Ured za žito u Argentini po isteku roka obustavio je kupovanje kukurura. U određenom roku Ured je kupio 550.000 vagona po 4,75 pezosa. Potrebne količine u zemlji bilo za ishranu bilo kao gorivyvi materijal fabrikama i železnicama Ured prodaje po znatno nižim cenama. Za gorivD kukuruz se prodaje po 2—9,50 pezosa što znači da se na SVakoj mtc. gubi 2,756—9,95 pezosa, a za ishranu po 893 pezosa odnosno sa gubitkom od 1,75 pezosa po тес. Па 61 зе опетоgućila špekulacija uveden je monopol izvoza čije je izvršenjm povereno Uredu. Na tai način ukoliko se ukaže prilika 78 izvoz nju će iskoristiti Ured ma sledstveno i premije Које su za ovu svrhu predviđene. Ured je sa Španijom zakl:uč:o ugovor o prodaji 835.000 vagona kukuruza koji treba da bud izliferovan od 30 juna o. g. Čikago za mart notira 699%/4 centi za bušel.

Mađarska je odredila nove maksimalne cene za kukuruz i to: za povremeno suvi kukuruz za januar 12,10 do 13,80 рге ma vozarinskim relacijama, za februar 12,70—14,40, ха mart 13,40 do 15,10; za veštački sušeni za januar 21,30 do 23,80, februar 21,55 do 24, mart 21,80 do 24,20 penga za 100 kg.

Na domaćem tržištu vlada puna uzdržljivost prizvođača, upravo nudi se i prodaje samo ono zašto se mogu postići veće cen». Karakteristično je da cene preko uredbom propisanih plaćaju i službene ustanove kao što su Direkcija za ishranu i Pogod. To najbolje pokazuje kolikih je razmera poremećaj kađa i ustanove, koje su pozvane da štite slovo zakona, rade mimo njega. Ako posle toga prinudni otkup bude naišao na otpor to će biti sasvim razumljivo jer se ne može shvatiti da državne organizacije, kojima je povereno staranje na majгозе пуцјет terenu, idu u raskorak 1 anose haos.

Ječam, ovas. — Na tržištu oba artikla vlada puno se2zofisko mrtvilo. Po koja manija partila prodaje se po Visokim ćenama. Ječam je dostigao cenu od 370 dinara, a ovaš notira 330—340 din. |

Raž. — Zbog nestašice pšenice tražnja raži ia vrlo vek Ка, ali nema ponude, Nudi se :cena od 340 do 350 din.

Pasuli. — Sredinom prošle nedelje na tržištu pasulja došlo je do većeg skoka cena. Verovatno da je sadanji skok izazvan relativno visokim “cenama 'pirinča koje će u mnogome smanjiti potrošnju ovoga artikla. Isto tako na cenu pasulija od ne manjeg uticaja je i opšte stanje ishrane, uslovi i mbDgućnosti nabavljanja pojedinih predmeta. Cene se kreću prema vrsti od 470 do 620 din.

Stoka. — Pred praznike tendencija je bila čvrsta usled veće tražnje. Laka svinje od 110 do 140 kg. prodavane su pb 13 do 15 din, a teške od 14,50 do 16 din. za kg. žive vage. Direkcija za spoljnu trgovinu odredila je novu cenu za svinje od din. 19,50 franko granica prema kojoj bi proizvođači na utovarnim stanicama trebalo da dobiju din. 17,50. Prama tome ит bude počeo izvoz cene u zemlji moraće da porastu ma ivo izvoznog pariteta.