Народно благостање

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 535

95. јануар 1941.

nim prijateljem koji se nije шпагао dokazujući mi da postoji specijalni rizik kod puta avionom preko Okeana, koji niko ne može poreći i tražio je da mu odgovorim kako sam mogao da se odlučim na га kovu vratolomiju. -

Iz toga sam se razloga odlučio da pređem preko obzira hronološke prirode i da ovo pismo posvetim tom putu i ako bi ono trebalo doći docnije. Čitaoci se sećaju da sam pošao iz Beograda s namerom da ceo put pređem avionom, ali da sam to mogao Ostvariti samo do Lisabona, jer su na Kliperu za Njujork sva mesta bila prodana za mesec i po unapred. Poražavajuće je bilo za mene to saznanje tako da san se rešavao da odustanem od daljeg puta uopšte. Kad sam to svoje kolebanje saopštio gospodinu s kojim sam ručavao za istim stolom u Lisabonu, odgovorio mi je da me potpuno razume: razlika u riziku izmeди klipera i broda toliko je velika na štetu broda da samo izbeglica može mirno da pređe preko nje, јег on ima pred sobom dva rizika, a ja samo ijedan.

— Kako to mislite? — upitao sam ga. — U Beo-

IJ. UTRKIVANJE

Pre dve i po godine gledao sam u Londonu film, koji ije vezao prvi pokušaj za letenje iz запFranciska u Kinu preko Pacifika za jednu ljubavnu istoriju i dao niz slika koje se nikad ne zaboravljaju. Najjezivije je bilo letenie kroz tajtun dalekog istoka. Giedalac je dobio utisak da će se sve svršiti na OVOIm skupom pokušaju. Danas, međutim, letenje preko Atiantika i Pacifičkog Okeana, po redovnom redu Као i kod drugih saobraćajnih sredstava, sasvim је погmalina pojava. Svaki drugi dan može se poći kliperom iz San-Franciska u Kinu i iz Njujorka u Evropu.

Let avionom brzinom od 250 kilometara na sat ie veliko delo ljudskog uma i ruku. To je povećanje radiusa avionskog leta u meri koja je pre nekoliko godina smatrana za nemoguću. To je međutim samo iedna etapa u saobraćajnoj tehnici, koja ima za cilj da smanjuje i ništi otstojanje uz maksimalnu ugodnost za putnike. I dok mase još ne mogu da veruju da postoje redovne avionske veze preko Okeana i da za sve to vreme još ni jedan putnik nije stradao, dotle u Severnoj Americi buja literatura. o budućim podvizima avijacije, puna opravdanih nada i bujne mašte.

Prvi avion za let preko Okeana konstruisao je u Beogradu poznati Rus Sikorski. To je jedan otmen gospodin, otac četvero dece, čiji duh stalno bdi u stratosferi, tražeći nove puteve ха ауасји. Оп је bogato plaćen činovnik jedne velike avionske fabrike u Americi. Po njegovim planovima je izrađen prvi prekookeanshi avion — kliper. Ali je niegova kompanija izgubila silne pare na tom poslu. Poznati francuski konstruktor Devoatin pričao mi je da je zato kriva sama kompanija koja je gledala da izvede nemoguće štednje na konstrukciji Sikorskog. Možda je to gledište jednog fabrikanta aviona, ia to ne mogu da

gradu ceo svet me je savetovao da idem brodom, a ne kliperom, jer ie ovaj skopčan sa mnogo više rizika. Vi pak stojite na protivnom gledištu.

— Kliper ima svoi profesionalni rizik, — odgovori mi on, — kao i svako drugo saobraćajno sredstvo; brod, međutim, ima danas specijalni, ratni rizik.

Razumeo sam ga i docnije sam na brodu mogao da posmatram, kako može da bude veliki zOort od torpeda.

U vezi s tim neka mi je dopušteno da anticipiram jednu opasku sa moga puta kliperom koji je bio mesec i po dana docnije. U Lisabonu sam odista imao utisak da samo izbeglice sedaju u kliper. Ali kad se zna da su izbeglice u velikoj većini i na drugim saobraćajnim sredstvima, onda bi se moglo da korigira to gledište. Ali sam u Njujorku video da je ono potpuno pogrešno. Jer dok su u Lisabonu zauzeta mesta za dva meseca unapred, dotle su u Njuiorku za Lisabon mesta zauzeta za dvadeset pet dana unapred. Iz Njujorka, međutim, ne idu izbeglice.

AVIONA I SUNCA

cenim, ali znam da Panamerican Airways, koja obavlja promet skoro dve godine preko Atlanskog: Okeana, zarađuje fantastične sume. Avion nosi obično 2.000 kg pošte — po pedeset dolara kilogram to је 20.000 i uzima od putnika oko 6.000 dolara, tako da normalno jedan let u Evropu i natrag donosi oko 3 miliona dinara. Posao je toliko dobar da se sprema konkurencija i to, kako čujem, sa mnogo bržim avionima. Čitaocima je poznato da je u Severnoj Americi 20tov avion sa brzinom od 800 kilometara na sat. To je istina lak avion, lovački, ali |e to ipak ogroman napredak. U Americi se danas smatra, kao što rekoh, da to nije poslednja reč tehnike u pogledu brzine aviona. Da pri ovako velikim pronalascima mašta ide Као prethodnica, nije čudo. Već se govori i piše o budućem avionu koji će se utrkivati sa suncem. Laički kazano, kao što znamo, sunce se okreće. oko zemlje za 24 časa. Opseg zemlje na ekvatoru je 40000 kilometara. Ako bi avion leteo 1.560 kilometara na sat, obišao bi zemlju na najširem mestu za 24 časa. Uporedo sa suncem! Drugim rečima ako bi takav avion pošao sa istoka na zapad u jutru, kad se rada sunce, proveo bi svih 24 sata u rađanju sunca. Svuda bi bio a zoru. Put između Lisabona i Njujorka dug ie 6300 kilometara. Ako avion leti brzinom od 1.250 kilometara na sat, prešao bi tai put za pet časova, a toliko je i sunčano ostojanje. Znači da bi se na avionu časovnik morao da vraća natrag svakog sata za čitav sat. Kliper putuje od Lisabona do Njujorka (naravno i obrnuto) 30 časova. Po zvaničnom redu leta put avionom od Beograda do Nujorka traje svega 60 časova, odnosno dva i po dana. Ali teško da ima čoveka koji je to doživeo. Postoji čitav niz okolnosti koje mogu taj rok da produže za dane i nedelje. Evo nekoliko takvih okolnosti.

HI. SA KAKVIM SE SMETNJAMA IMA DA BORI PUTEM

Prva smetnja leži u teškoćama prelaska iz jed. nog: aviona u drugi. Od Njujorka do Beograda rade · četiri razne linije. Kliper polazi iz Njujorka tri puta

nedelino, utorak, četvrtak, subota, i stiže u Lisabon

idućeg dana po podne, te je dockan da bi se izvršile ·

- formalnosti za avion Lisabon—HRim koji polazi sutra

· dan u 5.45 u jutru, Gubite, dakle, dva dana (pošto svaki drugi dan leti) — odnosno četiri dana ako stignete u Lisabon u subotu.

. Ako stignete u Lisabon rano po podne, tako da