Народно благостање

оваа а

_ Фебрџар 1511 _______

— Џ trećoj nedelji januara o. g. celokupan utovar pšenice u Argentini iznosio je svega 52 tone dok je u istom periodu prošle godine utovar 12105:0 68.795.

5 0. Vlada u Sofiji je odlučila da smanji broi bčezmesnih dana sa osam na pet u mesecu, ali tako da svih pet budu 'jedan za drugim. |

SOLA 1 novembru 1940 opšti indeks cena u Turskoj izOslo ie 152,3 prema 1498 u oktobru i 136, u septembru.

NOVČARŠTVO

— Odlukom Ministra finansija ukinuta je podružnica poštanske štedionice na Sušaku.

- — Prema izjavi američkog ministra finansija francuska potraž:vanjia koja su blokirana u S. A. Državama iznose 1.598 milion dolara.

— Na osnovu francusko-belgiiskog ugovora O Котpenzaciji, ustanovljen je kurs franka prema belgijskom franku za 20 prema 12.

— У Бугарској општине могу добити бескаматне зајмове за комасацију и мелиорацију земљишта од стране Бугарске аграрне и кооперативне банке. Рок је тих зајмова 5 106 година. Општине морају да се обавежу да ће радове извршити на време. Министарство пољопривреде је дало Бугарској аграрној и пољопривредној банци 8 мил. лева на име камата за те зајмове.

__ Улези код штедионица у Немачкој прошле године су порасли за 30%. Улози на штедњу износили су полови ном 1398 18,86 милијарди а они на жиро-рачунима 3,35 милијарди, до половине 1940 први су порасли на 2,2 мили јарде а други на 4 милијарде.

JAVNE FINANSIJE

— Finansijski odbor zagrebačke opštnme odlučio je da snizi gradski proračun za OVU godinu za 16 miliona dinra, sa 212 na 196.

— Објављен је проспект холандског државног зајма од 500 мил. форинти. Камата је 4ф, курс 100, рок 10 година. Обвезнице ће се моћи употребити за плаћање пореза на наследство. У случају да зајам не буде у целости уписан, предвиђа се други принудни зајам од 2/%% са роком од 40 година. Овај би морали да упишу сви порески обвезници према совјој имовној снази. Они са имовином од 16—920400 форинти имали би да упишу 500 итд. Висина суме која би се морала уписати расла би прогресивне до имбвине од 750.000 форинти. Преко те границе на сваких 1200: форинти морало би се уписати 100.

= У Мађарској почетком ове године ступили су на снату Закон о повишењу стопа пореза на доходак и Закон

'ф порезу на нежење. Пореска стопа на доходак од 7 до

10.000 пенги износиће 3,8% према 3,06% раније, од 10 до 15.000 FP према 45%, од 15 до 20.000 6,275% према Бф итд. а на онај од 100.000 17% према 13,98%. Порески

обвезници без деце плаћају још додатак од 5 до 25%.

| SAOBRAĆAJ

; “== Ђаугбепа је konferencija generalnih direktora bro·darstava na Dunavu u Minhenu, na kojoj je postignut spo· razum između raznih nacionalnih brodarstva i pojedinih plo„vidbenih grupa. Rešeno je da sč produži važnost četiri glavna sporazuma. do leta. 1942 god. na kojima je do sada počivala

„medunarodna plovidbena saradnja na ovoj reci: sporazum о tankovskim transportu, denačnim pošilikama, masovnim Do·šiljkama -i o transportovanju hrane. Ovim sporazumom je · isključena međusobna konkurencija između društava i plo-

-vidbenih zajednica, pošto je predviđena jadinstvena tarifa, podela: interesnih sfera i obaveza međusobne pomoći u Vuči.

1 НАРОДНО БЛАГОСТ АЊЕ

___Страна 77

ВАТ ГРЕМКЕВА _ -

— U Banovini Hrvatskoj osnovan je Ured za орзктђе Banovine Hrvatske koji će imati za zadatak dase stara O snabdevanju stanovništva hranom, rac:oniranju životnih ndmirnica, da sprovodi sistem karata ili 'koji drugi način-u c:lju ravnomerne raspode!e raspoloživih količina hrane, da vodi nadzor nad svim vrstama aprovizacionih ustanova i UpraVnim vlastima u koliko ove vrše poslove snabdevanja, kao i nadzor nad izvršenjem prinudnog otkupa životnih namirnica, izradu plana za snabdevanie i osiguranja potrebnih zaliha i najzad da sarađuje sa Uredom za kontrolu cena. =

— Завршена је организација министарства за снабдевање у Мађарској која не значи стварање неке нове организације него даље повезивање постојећих. Министар је 'изјавио да ће бити повишене цене масних свиња да би се потакло одгајиваче да повећају број свих свиња. Снабдевање становништва животним немирницама је задовољаваjyhe и не заосаје за оним 1988. Животни ниво широких слојева за последње две године знатно подигао.

'POLOŽAJ RADNIKA

— Pozivajući se na Uredbu o minimalnim nadnicama organizacija Jugorasa u Subotici obratila se Gradskom · poglavarstvu zahtevajući da se nadnica manuelnih radnika povaća od 24 па 34 din. Međutim Gradska uprava je sta!a na gledište da se propisi Uredbe ne odnose i na gradove kao poslodavce, te je stoga odbila da udovolji ovom zahtevu. Kako je sresko načelstvo stalo na gledište organizacije Jugorasa i kaznilo Gradsku upravu, to se ovaj spor sada nalazi рггд Вапскот upravom, koja treba да donese načelnu odluku o tome, da li su i gradovi dužni da plaćaju svoje radnike.:po propisina Uredbe o minimalnim nadnicama. =

— Centralni sekretariiat radničkih komora odlučio. je da preuzme svu imovinu raspuštenog Ujedinjenog radničkog sindikata saveza Jugoslavije. Ova odluka je u saglasnosti sa čl. 56 statuta URSSJ-a prema kome u slučaju raspuštanja organizacija imovina ustupa na upravlianie i rukovanje Centralnom sekretarijatu.

IZ POSLOVNOG SVETA

Zborovi akcionarskih društava 28 januar — Akcionarsko društvo V. Petković i komp. Веостад (уапгедап). | 30 januar — Anilin a. d. Beograd (vanredan). | i februar — Jugo-hrom Beograd (vanradan). — »Anilokemika« a. d. Zagreb (redovan). 8 februar — Akcijsko društvo za građevine i saobraćaj stranaca u Hercegnovom (redovan). : JULA. 11 februar — »бапа« а. d. za industriju gipsa i. umjelnog gnojiva Zagreb (redovan). = си 23 februar — Belocrkvanska štedionica d. d. Bela Crkva (redovan). 24 februzr — »Nestor« a. d. fabrika precizne mehanike Beograd (redovan). | 27 februar — Industrijsko-komercijalna banka a. d. Beograd (redovan). | 1 mart — Hromni rudnici »Ljuboten« a. d. Beograd (redovan). — Industrijska kreditna banka a. d. Beograd (r#dovan). — Društvo Ta-Ta a. d. Beograd (redovan). — Udeonička zadruga a. d. Beograd (redovan). 0 9» mart — Fabrika vunenih tkanina Jovanović i Popović a, d. Grdelica—Leskovac (redovan). — Braničevo a d. Požarevac (redovan). — Boljevačka privredna banka Boljevac (redovan). — Opšte trgovačko privredno akcionarsko

društvo Beograd (redovan).