Народно благостање

„om —_ —0—

Страна 94

_HOM недеље да се последња три састанка ПОНОВО. учврсте

и крену ПеПреД.

А а ВО 0 MI Ја ом БЛ Пош 0 Par. mr. 480.— 479.50 478.50 478.— 478.95. 480.21/2% Ват HIT: TI -— O IF

_45је Аграрци 1 - (5 ________„је Аграр. 1984 5650 5550 56. | _ | 56 565 6%Бетлуци. | =: „ 8550 8550, 86— 8550. 86.95 6% Далматин. , 81— 8150 81— 8075 8075. 8150 176 Мивестиц | ___ 1 | __ 101 10 [6

'"Паб. средњи — — — — =

ITa6. крупни — = = | 214"Народна GaHKka — — 7060— 7050— _— 7050#49. Рен. 1895 — O ~ — _

Лоз Црв. крста — — _ ZO OI

. Дувански лоз — — — — — =

Ратна штета је већ рађена једном У 080) години но 481. Последњег састанка тражена je no 480, а понуде уоп-

"ште није било. Курс је ишао од 478 до 480 уз најмањи

обрт. Северни аграрци су потпуно чврсти на курсу. од 26; њихов се обрт преполовио и има се утисак да се роба губи са берзе. Беглуци су јако напредовали, дуже времена су рађени по 85,50, претпоследњег састанка по“ 86, а последњег по 86,25, по коме је курсу остала тражња без понуде. Читаоцима је познато да берзијанци сматрају да ће се курс Беглука вратити на ниво на коме је био пре две ин по године. Има их који их очекују у најближој будућности скок курса Беглука на 90.

У Далматинцима је била интересантна ситуација У овој недељи. Другог састанка у овој извештајној недељи настало је попуштање пошто је пре тога рађен тај папир по. 81,75. Појавила се једна понуда која се понављала свакодневно тако да се осетио јак притисак на курс; већ се помињао курс од 80,50 кад је одједном средином недеље наишла реакција и курс брзо подигла. На последњем састанку тражени су велики износи по 81,50. Још је интересантнија била судбина Шумског аграра у току ове недеље. Као што читаоци знају, тога је папира уотште врло мало у оптицају, номинално нема ни пуних 50 милиона (од чега је половина потпуно повучена са тржишта). С пуно Се разлога сматра да овај папир има највише шанса 34 скакање. Али је био узак круг интересената. Међутим последње недеље се проширио круг интересената и тиме и тражња, тако да је за кратко време овај папир скочио до 80,— затим на 80,50, а последњег дана рађен по 80,75:

Узгред да напоменемо да има наших државних хартија од вредности које су у толикој мери у чврстим рукама да се уопште више никако не појављују на пијаци. То је на пр. 4% аграр из 1921 год. затим Селигман, Стабилизациони, оба Блера, у великој мери и прилично ак: ције Паба. Може се рећи да се данас гро посла у државним хартијама обавља у Далматинцима, 4% Аграрцима из 1984 г. нешто у Шумском аграру и Беглуцима_ и затим у Ратној штети. 1

Народна банка наравно не скида се са а реда.

Увек је приликом промене управног одбора већи. осао · МЕ

НААРОДНТЕУ БЛАТОКТАЊЕ „Пар ава ва

ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ. -

„Иако. су последње недеље у јануару. готово сви па.

· СИВНИ. клиринзи порасли, а активни "остали углавном жне-

промењени, ипак, развој је био врло повољан, јер је па-

„сива У самим немачким маркама смањена за.2,8 мил на

58,8 ИЛ, · „марака. Још под крај прошле извештајне недеље понуда марке. "била je обилнија, а то се продужило. и "овој, Те веће. ликвидације врше се по старом курсу, док су. понуда и тражња“ нових маргка прилично уравнотежене.

Народна. банка израђује план по коме“ треба да ca "обезбеде девизе за увоз сировина и осталих потребних производа из девизних земаља у периоду јануар—март. Банка „располаже са већим износом слобоних девиза и

прилив је РИХОВ велик, а по неким обавештењима штампе

могло би се да стави Ha Da положење око 1 милијарда У дегизама. Ми не можемо ла делимо овај оптимизам: Тачно је да банка располаже слободним девизама, али то збиље

дошло је као последица не могућности Убоба из девизних

земаља. Није проблем у девизама, него довозу робе _ за девизе.

Према. Маџарској не "развија се повољно наша "спољна трговина. Маџарска нема више онолико потребе за увозом нашег дрва, од кад је добила Трансилванију. Зато се наша пасива у клирингу пење и достигла је већ 56 милиона: Према вестима“ из Будимпеште тамо се помишља на про мену курса динара, који би требало оборити, али би тада размена почела да се неповољно развија по нас, јер "би Мађарска. могла више да купи и "мање да извози. У садашњој ситуацији то је интерес сваке земље, да увезе што може више и да извезе што мање. 'Ако доиста постоји жеља од стране Мађара да се мења курс, она потиче Гиз овог интереса.

За фебруар прописани су следећи курсеви: фунта

стерлинга 217.50, nomap 55, белга 7.13, пента 8.76, турска

папирна лира 34, 100 француских франака 119: динара, 100 швајцарских франака 1276, 100 талијанских лира 228,80, сто холандских форинти 2635, 100 бугарских лева“46, 100 румунских леја 28, 100 драхми: 38,50 дин, 100 ческих круна 150,50, 100 словачких круна 150 динара. __ ПАД DOO Поа Ке 2850 а па 3 Бет АЕ 51 6:

JJ, 21750 176.12. 2 217.50:-7:217.50. „217.50, 217.50 Њујорк. - 55-— 44.555. 55— BIC... 95: + = DOS Женева 1276.10. :1083.64 ..1276.10.-1276.10. 1276.101276.10

Приватни клиринг

Бертин P 1799% | Ко 0 071780 7 1785 1782— 1782Грчки бон — = — = 38 - = Софија 1 5570) DB _) — — = __

Милано 22888 778.83 208.83 22883 - 22883

Обрт је био већи него прошлих недеља, 71,3 мил, а од тога отпада на марке по старом курсу 39:609 хиљада, по новом 19,161 хиљаде, швајцарске франке 6,704 хиљаде, доларе 5,412 хиљада, трчке бонове 374“ хиљ. бугарске леве 14'хиљ. и швајцарске круне 35 хиљада.

Курсеви девиза у Цириху били су следећи:

91 XH 38.31 XII 39 31 XII 10 29141 41141

M | ___ 068. 1005 1600 16,075 16,08 Њујорук 413— 4. 431 #30 431,

Милано, | ___ 20506 21795 (21,675 | 21,705

акцијама Народне банке. Тако је било и ове. недеље Обрт а ој

је изнео 675.000 дин. према. 70000 из пре