Народно благостање
1. март 1941.
uname народне банке (у MM. MR) __
| |: 3.xn | al | _KK T и ВБ о 5 зе | 1939 1940 | 4941 | 1541 i Hojnora . : ———— IJ 8]. злато: у kacaMa ·— — ||1.898,8|1 977, 6/2247,6|2.297,2 2.297,6 -| злато на страни: = = 10,8; 10,7 4923! 492 0) 4920:
--- - Укупна — |1.909,6)1.988,4 2,740,0)2.789,2/2.789, 11 Девизе које не улазе у | = "бај = -|- ·nonnory — — — — = | 643,5| 7310) 7256) 785,2 873,0
Кован новац: _ : Ун кали OP DV - – — | 506 3175 -205,8! 343,4| 366,9|
3ajMOBH: | на менице = = = — |1,707:7|2.085,2/1.674,7|1.644,1)1,644,7/ · на хартије од вреди. — | - 63,6_188,0| 1126) 52,4) 51,9
Укупно — |1.771,3/2.223,31.786,71.696,51.702,6
Хартије од вредности —| 258,6| 408,3! 3690) 308,0) 306,0 Ранији аванси држави — 10255 1.633,211,621,0|1:621,2.1.621,2 Привј емени аванси Глав.
Вредности рез, фонда — | 223,5) 283.0| 266,7 266 7| 266,7 "Вредности ост, фондова| 33,7! 37,8 421 42,1 421 = Непокрет., завод за: из- | | о -| "раду новч, и намештај |- 1851! 175:0) 166,0| 1746 1753
Разна актива -— — — |2:147,5]2.583,3|1.817,8)2 134,1 22154.
: ПАСИВ А“ =. a
· Канитал — — = — —| 180,0) -180,0| .180,0! -180.0 180.0|Резервни_фонд —. — — 2361 2477) 2710) 2.2,1 2734 (О глали фондови — —| 375 396] 413 446) 44,6
Новчанице у оптилају — |6,920,7/9.697,8 13.833,8| 13,659,U 13,647,4
| Обавезе по виђењу: | потраживање 0 7831! 525 48,4)! 290,8| 115,0
Оптицај и обав. по виђ. |9.014,0 11,516,9 17,365,1 17.544,5 | 7,553.0 Укупна-подлога: | по == 28.56/ у прим, -=-===+2,453,93181.5'4 381,0.4.462,8|1,463,6 | ал, у кас. 28.572 прим, |2,440.0/3.161,2:3,596.0|3.675,5 |3.676,2 укупно покриће — — |2722%/,[2786% |2524% |254 20 ,)2542% | покрића. : злату — — 700 И 20707“ ПО 2094% |
мил. док су се разни рачуни смањили за 71 мил. на 1972,3 мил. У укупности обавезе по "виђењу порасле су. за 50 мил,
Огроман је пораст код жиро-рачуна, што сведочи |O: вели“
ком ликвидитету државних новчаних установа, јер није могућно да овај пораст потиче од приватних банака. Разни рачуни смањили су се за 71 мил, Као што је познато с ове: позиције пребацују се износи на обавезе с роком, Оне су порасле ове недеље за 200 милиона; на 5900, дакле мното више него што су се смањили разни рачуни. Из тога-следи да је само један део пребачен, док је већи део од повећања ове позиције потекас је 'ол нових уплата: у клирингу, Равна пасива порасла је за 18 мил. на 364 мил.
Оптицај и обавезе по виђењу порасли су укупно за |
свега 9 милиона на 17,55%, док се оптицај сам смањио за 61 мил. на 13,607,6 мил, у
EFEKTNO TRŽIŠTE — _
Ба a 5е: 12 7 ен 0 Рта 70% Вјег Је а -р0.
107, a 896 ро- 111; беНетав је #гадеп-ро--107, ali seni po:tome
OJI BIO 1 АЊЕ,
Држ Баагајни — — — | 600,0] 600,0) 600,0 600,0) 600,0]М. Ф.по Ур, од 24- Vili и 5
16-1Х 1939 — — — = - 834,1! 839,4! 839.4 839,4! · "Есконт бонова- Нар: одб. | -- · -558,0/6.941,0:7 096,0,7,116,0|-
жиро-рачуни — — — |'.080,0| 899,0|1.182,9,1 561,4 1,828 2 разни. рачуни — — — | 9801) 766,5/2.299,8 2.013,3/1.972 3
| = Укупно — |2.093,2)1.718,1.3,588,2.3.895,9/3.942 61 > >
- OGaBe5c, ca pokou — —| 80,0 100.0. -- | 300,0/. 500.0|. Разна пасива — — — | 232,7) 383,9) 260,6) 345 8) 36:1,0
Веортадека berza = | _ _
Bveštajna ледена od. 21 46 27. Чертвага. 11. по
__Страна. 143 kursu nije a roba. Bler ie, idućeg dana nešto popustio jer sa nešto robe požavilo, ali e još uvek bilo kupaca po 106 i po 105, a 89/о Beler pak traži se neprekidno po 111. Mzđu berzijancima pojavilo. se čuđenje. Ogromna je- гаг Ка. između kursa dolarskih i 790 Investicionog koji glasi na dinare. i 7% Stabil:zacionog koi glasi na francuske franke. Prvi se таф oko 101,50, a. drugi se traži pos:ednjeg зазбапка ро "100. Sasvim је prirodno pitanje, odkud ovaj veliki вратне. Mali se disparitet da objasniti tehničkom pozicijom ov:h papira, kao Što smo mi to pokazali u prošlom bro.u, ali ovako уеlika razlika ne ide više u matematičku logiku. Međutim, i ta se stvar da lako objasniti. Berzijanci. su ostali potpuno bez dolarskih papira. Prema tome teško je izazvati ponudu "код takvog једпос рарта Кад штпајас пе gleda uopšte na njegov kurs. Kursevi koji su zabe:ežni važe za nekoliko Котгда Svega koliko e bio uopšte obrt. Na strani ponude kao što vidimo nema volie za prodajom, jer ponuđač bi mogao đa proda sam ako želi da otuđn taj papir ili ga zameni drugim. O otuđivanju papira ne može biti ni govora od strane serioznih imalaca, a ni arbitraža njega ne interesu "e. Pitanje је samo kako je to da je tražnia vo:jna da plati ta; kurs. Odgovor je takođe prost. Ta tražn:a је Уго таја, možda SV ga izdna ruka ili dve najviše. A to može doći iz specijalnih razloga recimo hoće neko da ima pošto poto na do:.are giaseće papire (iako dolarski papiri u stvari glase na dinare). Stara је stvar da se kod jednog čvrstog klasiranog papira može kurs da kreće kako hoće. I sa matom tražn.om može se terati kurs za nekoliko po:na gore kad nasuprot пјој пе stoji niko ko je vol'an da proda. Bzirziianci samo šapuću: što prodađoše ovu robu. A oni su je prodali iz razloga što se nikako nije moglo da pretpostavi da ovi papiri mogu ići tako da:eko iznad pari dok Investicioni stoji na pari, a Stabi:izacioni i ispod pari. Mi smo u prošlom izveštaju kazali i. sada. ponavliamo да је lako držati kurseve i dići ih kad iedanput papiri pređu u čvrste ruke, a prastane nova епа]: га.
U pogiedu ostalih papira ova je nedelja bila t:ha, svi su kurs•vi neznatno. varirali tako da se _ тоје reći. да је nedela bi: a stabilna. Samo. su аксе! је Рађа. skočile — jer će u aprilu- najdalje biti isplata kupona,. a a. papir stoji inače :vrlo nisko. Popusti:e su još i akcije Narodne. banke. | _
- Šteta oscilira oko: 480. Poslednjeg dana nie uopšte. га» đeno iz razioga Što ie prvoga marta vučenje zgod: taka pa шКо пе želi da-otuđn .u nadi-da će imati sreću da dobije 790ditak. Veoma je jaka tražnja za 4%% Agrarcima iz 1934 g..i B-glucima. U Dam:atincima: nije bilo tako reći nikakvog posla sve do. poslednjeg dana u izveštajnoj nedeji I tu-ije obavijena :edna kamo veća transakcija. Kao špeku'ativan pa
pir Dalmatinac je· uglavlien između ponude od 81,50 i tražnže 6d GT. Ima. se utisak da je tražnia. mnogo. obimniža: i đa-bi po tome kursu bila vrio velika kupovina.
Što se tiče obrta oh karakteriše takođe tišmu u Ovoj nedelii. Kao što še iz.donje tablice vidi obrt je izneo. 2,6 mil. din. prema 4 miliona u prsthodnoj: nede!ji. Obrt u Ratnoj šteЖерао je gotovo па trećinu. Isto tako ш 499 Аггатстта, и Beglucima i u Dalmatincima, Šumskom agrartu i Investicionom. Dalmatinaca je obrnuto svega 680000 prema 1 milion u pro-
ој педејћ Skok Obrta imamo kod oba Blera i Narodne “banke. IL
i · 22- 1—27- 1 5 - 14-1—21- 1 _. 2а 80 Баја Хоја i
|__ 1 165 49/a . Agrarci 1991 —
- 4% · Agrarci. 1934. · - 000 _ | ___OD РВегиој ______ 608 __s .- 6% Da Oi II TOB
-G9/0 s. Šumski: agrar. МЕ 820: _--7% Investicioni. Se 430 |