Народно благостање

Страна 158 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ : Брз 10 « Обрт се утростручио према претхедној-недељи. Ци- 4% Рента 1895. === == o === 950: —= фра од 7 милиона динара за последњу годину дана прет- Лов И бр 1695. _-— -_ _ O ____. ___ставља сразмерно велики обрт. Као што се из горње таб- Дувански лоз ен = S |—__ ——

лице види, сви су се папири појавили на тржишту и они чак који се нису месецима појављивали, као што су Селигман и Стабилизациони. Узрок биће у необичном скоку курсева ових папира. Селигман је рађен по фантастичном курсу од 110. Тражња по овоме курсу морала је изазвати обрт који је ипак био врло скроман, свега 173.000 дин. Стабилизациони пак скочио је на 101 и тиме стигао Инвестициови — што никад до сада није био случај — и због тог је направљен после толико дуге паузе — обрт од 508 хиљада динара. Нарочито је био велики обрт у 8% Блеру (из истог равлога: 1,46 милиона динара, а то је одиста огромна цифра. Али је појава тог папира у том обиму сасвим нојамна, јер је рађен такође по 110, иако је пре тога помињана тражња највише по 105. Исто је тако велики обрт био у Беглуцима. Они управо долаве на друго место после Блера: 1,44 милиона динара. Управо, овако велики обрт не би био да није једна једина рука, која е имала врло велики износ тога папира, бацила све на тржиште. Али је при овоме великоме обрту ипак курс остао непоколебан: рађено је по 86 и 8374.

O Што се, тиче Далматинаца њихов обрт je GMo 1,34 8, кад се има у виду, да је обрт тога папира увек био несразмерно већи онда се може рећи да је Далматинац био најмање узбуђен, пошто је он релативно имао мањи обрт него два већ поменута папира. Код Далматинаца нарочито је интересантна ситуација. Сем неколико пакета који су у шпекулацији већ дуго времена овога папира шестаје са берзе, У најкраћем времену ће се догодити да Далматинац пређе у класу Беглука, а најбољи докав за то ће бити да he ce обрт његов знатно смањити и да ће бити дана када се у њему неће радити. Скочио је обрт и Ратне штете на ! милион. То није много према ономе колико је папира У оптицају. Што се тиче осталих папира, обрт је био нешто већи или исти. Али је најинтересантнији 6% Шумски аграр, Његов обрт почиње да се губи и њега нема на тржишту ни онда Кад се појављују папири којих иначе нема месецима на берзи. Ми смо више пута истицали да је ово најинтересантнији папир и да зн има највише шанса за скок, јер је укупна емисија непуних 50 милиона од чега је већ половина ван оптицаја, а друга половина у чврстим рукама. Сад у временима живог обрта у овој недељи у том папиру је обррнуто свега 21.000 дин.

Што се тиче курсева њихово је развиће било сасвим задовољавајуће као што показује доња таблица.

2711 28411. 31. 4-70 250 50651 21/2% Рат. шт. —= —— 477,50 477,75 477,75. 477,50 2/% Р. шт. те. —— = = | —= 4% Аграр. 1921 —— == 57— —— 57— . 574% Атрар. 1984 —— —— 56—- 56,50 5650 —=6% Беглуци 86— —= 8575 —— ı 85,5 85,75 6% Далматин. 81— 8125 80,37 80,50 80,50 ~ 80,50 7% Инвестиц. —— 101,0 —— = = : == 7% Стабилиз. —— ” 100, – -— === === 01 7% Селитм ан. O === 110,— ae === а = 7% Блер 106— 105,25 ——: 104,— 109; а 9% Блер ——= == == 10950 109— —=6% Ш:-агр. ст. === == === | E. | ___ 6%. ТИ гакр. сред ===" === =-=- =-- == || = 6% TIP! app, крене ен O LU |N U | S = Паб ситни —=> 210,3— —— —— 206— —=Наб-—-еревњи —---- ОД 5 === =. Паб крупни —— 21450 —— —=—= 211, === Народна банка“ == === 6625 —=— == ==

"Ратна штета се кретала непрекидно између 477,50 и 480. Она показује необичну чврстину курса и за даљу будућност то се може да: очекује са сигурношћу. Један од папира који је скочио баш у овој недељи, то је 42% аграрац ив 1934 год. Он је почео са 56, завршио се са 56,50 и врло је жива тражња за њим тако да лако може да ститне._ аграрце из 1921 под. чији се курс креће око 57 и 58. Као што рекосмо, Беглуци су се кретали по старој линији. Далматинци су нешто попустили према прошлој недељи тако да се крећу око 80,50. Има се утисак да постоји огромна тражња за њима, али да купци не би били вољни моментално да плате више од 90,50 | | Што се-тиче Блера он је имао у овој недељи интересантно развиће. 8% Блер се држао на висини све до половине недеље, па је затим нешто попустио. Али је за то 7% Блер у овој недељи стално попуштао. Фантастичан курс тога папира у прошлој недељи повукао је понуду и она је притискала тражњу која је била ограничена и курс је нагло попустио. Селигман још се држи чврсто. Што се тиче Шумског аграра њега уопште нема на пијаци, као што рекосмо, и не може да буде говора о неком нормалном курсу. Кад би се потражило 100 или 200 хиљ. курс би отишао врло виско. Паб је нешто попустио према прошлој недељи. Исто тако је попустила и Народна банка. То је сасвим природно; у очи исплате годишњих купона намеће се велика промена. Ако покушамо да направимо један резиме развитка курсева и посла на београдској берви у извештајној недељи, онда бисмо дошли до оваквог закључка: два су догађаја карактеристична за сву недељу, на једној страни фантастичан скок курсева Блерових папира изненада у прошлој недељи чим је дошло до оживљења посла у овим папирима. На другој страни имамо извесно мало узбуђење које је довело до нешто живљег посла, без икаквог. специјалног У тицаја па курсеве. Прилике су се на крају недеље потпуно конбсолидовале јер сем Далматинаца, који су се држали на истом курсу, остали су папири показивали чврсту тенденцију. > : | |

ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ ·

Интересантно је било развијање нашега клиринга прошле недеље. Наш дуг према Немачкој повећао се био у току једне недеље за 16 милиона марака, а већ следеће пао је за 15 мил. на 61, на ком се нивоу држи већ дуже времена. По великим уплатама код Народне банке на конто обавева с роком, може се закључити да се пословни људа журе да искористе право да положе у динарима износ свога дуга за робу. То морају да учине нарочито они који имају право да плаћају по старом курсу.. Тај курс важи још само до краја овог месеца, а сви који имају право да плаћају по њему морају да најкасније до 25 0. м: обавесте о томе новчани завод, који је овлашћен на пословање у девизама. Понуда у маркама мања је од тражње, тако. да извесни износи остају непокривени и тај салдо непокривене тражње. доста је велик и у Бесграду и. У Загребу.

Прилив слободних девиза доста је велик у последње време, па“ је зато. и' тражња потпуно подмирена-и код. Haродне, банке порастао је сток слободних девиза преко. -900 мил. Оне“ потичу нешто из транвита, а нешто из: трговине са Швајпарском, која је једина од девизних земаља :6. којом Ја можемо да тргујемо, али известан прилив могућан“, “је

курсеви НА валута нису уопште мењани_ од како су утврђени: фунта“ 217,50, долар. 55; швајцарски фра“