Народно благостање

O OU O

8. MapT 1941.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 155

_ ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Кад год је код нас покретано

Принципијелно станови- питање повишења курса не

ште по питању повишења мачке марке, третирано је оно

као вВалутни проблем, што значи испитивало се који курс марке одговара у датом

курса марке.

моменту. Међутим, то није валутни проблем и према њему

треба зато да се заузме принципијелно становиште, које важи за свако повишење курса марке, без обзира у којој би ситуацији требало да буде спроведено.

'Узећемо једно од типичних резсповања по овом питању. М. Фишер, у броју 10 „Економиста“ 1940, сматра да је ниски курс немачке марке био последица великог клириншког дуга према земљама југоисточне Европе. Сада се ситуација изменила, Немачка је добила монопол на тржишту ових земаља, услед чега се повећао њен извоз, 3 пасивни клириншки салдо претворио се у активни, нестало је притиска на немачку марку и отуд тенденција да се курс марке повиси. Питање је само за колико је оправдано повишење, Писац сматра да је оправдано за 15—20%, јер су за толико скочили курсеви немачких хартија од вредности у Њујорку и Амстердаму. Узима за базу курсеве хартија зато што сматра да њихов скок зависи од „вредности саме немачке валуте".

Ништа у овом резоновању није тачно, Немачки пасивни салдо у трговини са земљама југоисточне Европе

јавио се у време немачке глади за робом. Немци су пла-

ћали више цене него што су биле на светском тржишту, јер су само тако могли да створе предуслове за извоз немачке робе. Куповна снага ових земаља била је врло ниска, тако да оне не би могле да купују чемачку робу која је цењена у маркама, да је обрачунски курс био израчунат на бази златног курса марке. Да би омогућила већи извоз Немачка је подржавала ниски курс марке, па је поврх тога још увек давала извозне премије својој индустрији. Курс Није потекао из развоја спољне трговине, чего је био потребан такав курс који ће омогућити да се трговински односи развијају у одређеном правцу. Зато је он био уговорен ниско 1937 када је пасивни салдо био већ врло висок и када су Немци имали интереса да га подигну што више да би се ослободили што пре великог дуга у клирингу. Као што ниски курс марке није био последица пасивног KJIMринга, тако ни виши курс није дошао појавом активног. Повишење су Немци тражили и раније, а уговорено је већ у пролеће, када је салдо још увек био пасиван, с тим да ступи на снагу у јесен. Они као да су хтели да отежају свој извоз, учинивши га скупљим. Курс је повишен пре нето што се јавио активни салдо. Немачка је имала интереса да повиси курс марке, јер нити је требало да се бори против конкуренције других индустријских земаља, нити је у рату имала интереса да више извози. Повишујући курс марке она добија за исти извос марака више динара, што значи да може да повећа увоз не повећавајући извоз. Према томе сасвим се друкче поставља и питање за колико је оправдано повишење курса. Ту нема места Нникаквом. валутном резоновању. Поготово је бесмислено ако се повишење курса бавира на повишењу курса хартија од

вредности. Само у једном случају постоји веза између ско-

ка курсева хартија од вредности и валуте. Ако скаче марка према долару скочиће и курс хартија од вредности у Њујорку чији купони гласе на марке. Тај случај не оправдава да се у односима Као. што су наши према Немачкој, прорачунава повишење курса марке према кретању немачких хартија од вредности. 2 0 0

У либералистичкој привреди манипулисање валутом може да утиче на развој спољне трговине, У размени путем клиринга уговарају се контигенти и цене, тако да је развој спољне трговине одређен споразумом. Пошто размена робе буде већ обављена врши се обрачун. Ако се трговина развијала неповољао по једну земљу настојаће она да своју позицију поправи код следећех преговора. Обрачунски курс нема утицаја на то.

Али има други један моменат од принципијелног значаја. Размена добара у клирингу спада већ у област дириговане привреде. Уговара се роба, цене и контингенти, Кад се размена врши у количинама као што је наш случај с Немачком, онда ће цене у размени с Немачком бити донекле меродавне за цене у земљи. Стабилност цена у трговини са Немачком имаће за последицу стабилаост цена У земљи, а свака промена обрачунског курса повлачи и промену цена 32 собом. Да би се постигла што већа стабилност цена у земљи треба избегавати сваку промену обрачунског курса марке.

Не само то. Повишење курса марке значи да се дати износ марака обрачунава за већи износ динара, односно да се непромењеном количином немачке робе плаћа већа количина наше, За колико дајемо више за толико губимо. То је разлог против сваког повишења.

Beograd što ima lepog uzeo je od prirod:. Ono što su mu dali ljudi gura ga na n.vo pa;anke, koja je još daleko od toga da dobije stil modernog grada. Ima li išta toliko značajno po jedan grad, po njegov razvoj, kao što je uređen:e njegovog saobraćaja. Ima li prestonice u ko:oj je saobraćaj na nižem nivou nego u Beogradu. Tehničkim nedostatcima organizacije saobraćaja koji su za građana izvor maltretiranja, treba da se pridruži još jedan Više, đruge prirode. Putnici na opštinskim prevoznim sredstvima, pošto su se načekali kola i računaju sigurno sa zakašnjenjem, gurajući se u fesnom prostoru, treba da budu iz'oženi od skora jednoj neprijatnosti više, da će platiti kaznu od 5 dinara, ako ih kontrola zatekne bez karte.

Koliko Je nama poznato toga nema nigde na svetu. То је toliko grubo da spada među najnekulturnija postupke koji se mogu da zamisle. Ko je u sumnji o tome neka zamisli na momenat bi li se našla neka vlast ko'a bi dopustila privatnom saobraćajnom preduzeću da sprovodi takvu meru. Saobraćaj spada u privrednu delatnost, a svaka ima svoje uzance po kojima se vodi. U svakom poslu mora se računati s izvesnim proczntom nenaplativosti us'uga, sporedno iz koga razloga. Organizacija pos:a treba da taj procenat svade na minimum. Što se propusti kriv je onaj koji vodi posao. Ali na ta; princip lako se zaboravi, ako postoji mogućnost da se v:ast iskoristi onda gde ne valja režija. lako po prirodi SVOioj privredno preduzeće, tramvaji bi, naplatom kazne postao i neka vrsta izvršne vlasti.

Bez pardona, sporedno iz kog razloga, svaki koji se zateče bez karte bio bi tretiran kao crni putnik, koži je hteo da prevari opštinu za dinar i mora da plati kaznu. Onaj ko:i je, misieći na stotinu drugih briga, potpuno nesvesno podeтао kartu, ili je izgubio nepažnjom, biće tret:ran kao čovek koji se rukovodio načasnom namerom da ošteti opštinu. Nema neinteresantnije stvari nego vožnja tramvajam, pogotovu ako se on upotrebljava svakog dana. Čovek je otsufan duhom iz tramvaja i to je najobičnila pojava. Ako se dešava da koji