Народно благостање

· Страна 189.

govine izvesnim artiklima, da je zabranjuje ili ograničava, da propisuje uslove otkupa, da naređuje obaveznu ponudu po maksimalnim cenama, i da propisuje prijave zaliha robe i njihovo smeštanje i čuvanje. Trgovina je tako došla totalno pod kontrolu ovog ministarstva. Proizvodnja, donekle, time što će se vršiti kontrola snabdevanja proizvođača sirovinama, i što im se može da određuje koje sirovine mogu da upotrebe ·kod proizvodnje pojedinih artikala, ili da im se zabrani upotreba nekih sasvim ili ograničeno. Može i da se propisuje sam način izrade, kao što. je to učinjeno bilo već ranije kod proizvodnje sapuna, odnosno koji će se surogati upotrebljavati u proizvodnii. |

Po tačci prvoj, koju smo gore izložili, određena je kompetencija prema privredi u privatnim rukama, sa glavnim ciljem obezbeđenja snabdevanja pod datim prilikama. Ali ona ide i preko toga, jer se u članu 3. predviđa osnivanje poslovnih centrala, koje će biti organizovane kao samostalna državna preduzeća, sa Poslovnim odborom na čelu. U odboru će biti državni činovnici i privrednici, a postavljaće ih ministar snabdevania i ishrane. Ove poslovne centrale baviće se kupovinom i prodajom pojedinih vrsta robe kao i nadzorom prevoza. Ukoliko budu osnovane u sporazumu sa Banom banovine Hrvatske, važiće za celu zemlju, inače za područje van nje, a Ban će moći na području banovine da osniva samostalne poslovne centrale. [0

Kod prodaje robe mogu ove centrale da napla-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

ćuju 2%- na nabavnu cenu ха pokriće režiskih troškova, a za otpremne dozvole koje budu izdavale, naplaćivaće 1% od fakturne. vrednosti robe. One se neće baviti samim transportom robe, nego će ga samo kontrolisati. |, |

Finansiska sredstva dobijaće zajedničke ili državne posiovne centrale od 'drzavhih novćanih. ustanova, a banovinSske od banovinskih i privilegovan.h banovinskih novčanih ustanova. Njihovo postovanje ne podieži propisina Zakona o državnom гасипоvodstvu i glavnoj kontroli. Kad iziđe pravilnik o zadacima i organizaciji poslovnih centrala, moći će se da govori određenije o karakteru ove trgovine koju budu vršile državne ustanove. Ali, ako je glavna svrha obezbeđenje snabdevanja, onda je tim označen unapred njihov zadatak. Ove poslovne centrale, s pravom da vrše kupovine i prodaje za područje države, imale bi da budu centralne nabavne institucije, preko kojih bi se moglo da vrši ravnomerno snabdevanje svih krajeva i preko hjih bi se mogla da sprovede kontrola cena, tako da se one razlikuju samo za višinu transportnih troškova, ili da budu jedinstvene za celu zemlju, ako se transportni troškovi pokrivaju zaračunavanjem viših cena u područjima same proizvodnje izvesnog artikla. Time bi se iz OSnoVa iZmenila uloga koju danas imaju Uredi za snabdevanje, koji nisu bili jedinstveno organizovani, a nisu imali centralnu instituciju za kupovanje i mogli su da za područja na kojima su osnovani donose odluke koje su se razlikovale. . _ –—

IL UREĐENJE MINISTARSTVA SNABDEVANJA | ISHRANE ~·

U sadašnjim prilikama Ministarstvo za snabdevanje i ishranu ima da postane najvažnije privredno ministarstvo. Ni kod jednog drugog nije mešanje u privredne odnose toliko neposredno. Njegova organizacija pokazuje koje će oblasti privrednog života biti dirigovane i kako. Za svaku oblast formira se posebno odelenje pri Ministarstvu snabdevanja i ishrane.

Na prvom mestu stoji administrativno-pravhi otsek. On vrši nadzor nad radom upravnih vlasti po poslovima Ministarstva za snabdevanje i ishranu. Izdaje razna odobrenja za rad, izrađuje nacrte zakona i uredaba, upustva za njihovu primenu itd. Kod primena ranijih uredaba nije bilo ove administrativne jedinstvenosti, tako da su na sprovođenje uredaba bili pozvani državni službenici raznih nadleštava, pri čemu je bilo gotovo nemogućno utvrditi ko je odgovoran za izvestan propust.

Za obezbeđenje ishrane ima da se stara posebno odelenje. Osim sarađivanja sa administrativnopravnim otsekom kod donošenja uredaba otsek za ishranu u ovom odeljenju ima da svrši sve poslove koji se odnose na organizaciju ishrane. Prikuplja i sređuje podatke o potrošnji u pojedinim krajevima zemlje, utvrđuje kolike su stvarne potrebe za hranom, koliko ima dobara za njihovo pokriće, izrađuje i sprovodi plan o ishrani stanovništva i vojne sile, kontroliše stokove hrane, racionira potrošnju, ispituje kvalitet, traži načina kako da se poboliša kvalitet ishrane, pronalazi surogate za ishranu.

U odeljenju za ishranu formira se posebno komerciialni otsek, koji neposredno nabavlja hranu za ređovne potrebe, ili preko ovlašćenih ustanova, drži

je u skladištima i raspoređuje je stanovništvu. prema potrebama. Finansiski otsek ima da pribavi kredite i da odredi njihovu upotrebu, vrši raspodelu, kontroliše upotrebu i brine se za amortizaciju dugova. U Uredbi o ovlašćenjima datim ministru za зпабдеуаnje i ishranu videli smo da je predviđeno osnivanje poslovnih centrala kao državnih preduzeća. Komercijalni i finansiski otsek Odelenja za ishranu biće VIhovni administrativni organi koji će rukovoditi radom ovih centrala. Formiranjem odelenja ·za ishranu tretiran je zasebno jedan od problema snabdevanja, uostalom i najvažniji. U delokrug: ovog odelenja spada celokupan promet hrane. Proizvodnja ne spada u njegovu kompetenciju, nego je ostala kod Ministarstva poljoprivrede. Samo kod surogata uzima ovo ministarstvo na sebe inicijativu da se poveća proizvodnja.

Nadzor cena došao je takođe u nadležnost posebnog odelenja. U njemu postoji otsek za ispitivanje i utvrđivanje cena sirovinama i ostale robe, kao i utvrđivanje najviše zarade. Zatim otsek za primenu zakona i uredaba kojim se regulišu cene i unutrašnji promet i kontrolišu preduzeća u primeni raznih propisa. И | i Treće odelenje je za snabdevanje. Pod snabđevanjem misli se na obezbeđenie sirovina koje su potrebne industriji. Jednom otseku povereno je staranje oko proizvodnje domaćih sirovina, u saradnji sa ostalim privrednim ministarstvima i drugim privrednim organizacijama i ustanovam3.: Drugi otsek, opet u saradnji sa nadležnim ministarstvima, brine se za Snabdevanje industrije stranim sirovihama i vodi evidenciju o njihovom uvozu. Treći otsek brine