Народно благостање

_Страна:909 _

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

"Бр, 1

то: осетно, Предложено је да би требало осетво повећати извозне цене, док би унутрашње биле ниже. Сви ови инте-

ресенти сложили су се у томе да би то био једини стимулус“

за Пор ИО проивводње,

"-Вактев da повећање цена стоке није оправдан једно:

што су садање цене 10099 и више преко оних предратних и

друго што цене сточној храни нису порасле више од тога.

а сем тога за кукуруз је максимирана цена и врло је вероватно да ће: ускоро то бити случај и са другом сточном храном. Друго је питање какве и колике цене остварује произвођач, који би са садашњим ценама био сигурно задовољан. Проблем је међутим у томе што произвођач ове цене не добија. Опште је познато да у трговини стоком постоји највећа разлика између цена које добија произвођач и оних које остварују посредници. Према томе за произвођача било би далеко важније када би се нешто порадило на правичнијем систему уновчавања у коме би он уживао пуну - цену тржишта. Са гледишта произвођача дакле оправдано би било да му се обезбеди важећа цена, док би даље повећање цене погодило велики број потрошача, изазвало HOBH пораст трошкова живота и. даље поскупљење сточне хране, Што се тиче извозних цена оне би се могле повећати. само на један начин, ја то је путем премије. Међутим прво је питање одакле би се плаћале ове премије. Оне би пале на државну касу уколико не би било неких ванредних прихода који се убиру од разлике између унутрашњих и извозних односно увозних и унутрашњих цена. Ако би се-пак директно од иностраних купаца захтевало Веће цене сигурно је да би оне не само у потпуности него можда. и много. више биле преваљене на производе које купац. продаје нашој земљи, Дакле, било у случају да се премира извоз било да се од иностраног купца истерају више цене. терет повећања има да поднесе народна привреда. И у једном и у другом случају пак резултат не би био повећање сточарске производње, управо ова би се у најбољем (случају, могла повећати само до мере расположивости сточне хране и док цене сточне хране, под прет поставком да се слободно формираћу, не би смањиле и уништиле рентабилитет и при повећаним _ ценама стоке, Према томе повећање цена није пут за повећање сточарства. _ Проблем повећања продукције стоке није ни мало тако прост и једноставан да би се мога) решити политиком цена. Напротив, уколико се у вођењу ове политике не буде имало довољно обазривости она би могла да изазове поремећаје у сточарству и стању прехране, premium = NJa nekoliko dana рге donošenia Uredbe o cenama novine su donele vest da beogradska opština, namerava da povisi Бави ешЕЕЕЕШтШЕ о сепе tramVa.skih karata, praVda,ući to poskupljenjem struje i povišenjem plata tramvajskih nameštenika.- Pošto „je izišla Uredba ko:;om se izričito zabranjuje povišen;e cena za prevoz putnika, moglo se očekivati da je i pitanje cena tramva skih karata skinuto s dnevnog reda. Medđutim,. gradsko veće donelo je predlog da se cene povis:, Verovatno sa nadom da neće doći u sukob s Uredbom, jer ona predviđa povišenie cena uz odobreni e vlasti u slučajevima. gde se to pokaže .opravdanim, Konačna reč pripada ministru snabdevanja,.jer ie on kompetentan да о [оте odluči, pored onih vlasti koje su do sada odobravale slične predloge opštinske uprave.

Kod sastavljanja nove tarife opštinska uprava htela je da vodi računa o ekonomski slabim. Ona smatra da se odazvala. svojoj dužnosti .na tai način što nije povisila cenu ka-

Pred povišen:e cena tramvajskih karata

rata za duge relacije, nego je samo ukinula dinarsku: kartu za kratke relacije, a mesto ovih uvela dosadašnju “srednjucenu od 1,50 dinara kao početnu. Ali pošto je dinarska relacija bila vr:o duga, tako da je išla čak do periferije na nekim lini:ama, pogođeni su i ekonomski slabi novom tarifom. ”

Povišenje tarife je u tom što se ukida najniža 'cena, pa dosadašnja srednja treba da važi kao početna, a dosadašnja najviša važi od stanice gde je ranije važila srednja. Srednju ćenu su u veliko koristili. ekonomski slabi i oni bi osetili novu tarifu kao povišenje, Tu im ne bi pomogio uveravanje Које је dao pretsednik opštine da »cena u stvari nije povećana« nego da se radi samo o reformi tarife. Doista, najviša cena ostala je i dalje nepromenijena, i po toj činjenici može se tvrditi da cena nije povećana. Ali reforma je mogla da bude i takva da se ukine najviša cena, a ostanu dve niže. Prva reforma bi povećala prihod, druga bi ga smanjila, a to je kriterium je li cena povećana ili oborena.

E CGooo 0 S,FSSGGGG-;K,GGZ-KOD

Cyaop је објавио свој извешетај за децембар 1940. На тај. начин омогућено је да се направи упоређење између 1939 auu panasonic НИ 1040. Ми смо већ раније пи-_ сали да је привредна 1940 у коњунктурном погледу била боља од 1989. То се сада у потпуности потврдило- последњим извештајем Сузоровим из ког се види да је у децембру било Код њега осигурано 713.264 радника и. намештеника, за 5,829 више него у Истом месецу 1939. У целој 1940 је било осигурано просечно 736.684 радника и намештеника. То је највећи просечни број осигураника од постанка Jy= гославије. Изузев фебругр ин звгуст пораст је био сталан и највећи је био, како се то види из следеће табеле у октобру када је износио 62.738:

Бекордна запосленост 1940

Број + или — Број + или осигураника према 1939 осигураника према 1939 I 651.044 +' 5108 - УП 749.716 +. 2.864 II 666,148 — 14.372 VIII 766.599 — LEPA JII 704.824 == 129] 1Х 787.532 + 55.788 IV 743,680 + 30.628 Х 785.512 + 62.738 | V 754.567 _ +. 8.226 XI 756393 + 21.386 VI 760,990 = 9723 XII 713.264 + 5.829 Прошлогодишњем полету су највише допринеле три гране: — то су ратна индустрија, грађевна и јавни радови,

У ратној индустрији хемиска и метална и машинска имале су у току 1940 стално више запослених радника, него 1939. Те две гране биле су дословно претрпане поруџбинама и пораст према 1939 кретао се код прве 941 и 1844, a KOJ друге између 3.857 и 6.862. Прошлогодишња грађевна (Ceзона је била далеко боља него 1939, нарочито у јесен је нагло порастао број запослених у овој грани, Почетак године је био слаб, број осигураника у фебруару и марту био је мањи него 1939, после тога он је стално био већи, а у октобру чак за 12.489. Градња путева и железница 10кавује највећи пораст. И у овој грани јесен је донела највећи број запослених радника, У октобру је било за 21.432 радника више запослено него 1939. 0 ;

Гране које су биле упућене. на увоз «сировина имале су слабију коњунктуру. Узећемо као пример само две текстилна И индустрију коже и гуме. Кров целу 1940' оне су имале мање радника и намештеника него 1999, Пад се кретао у појединим месецима код прве између 1131 и 6264 а жод друг између 381 и. 1120, већ према могућностима снабдевања сировинама.