Народно благостање
__29. март 1941. _
__ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
"naše razmatranje mogli da uzmemo .i petak. Ipak time пеnaše rasmatranie mogli da uzmemo i petak..Ipak. time ne_ delja nema više od pet dana zbog toga, što u četvrtak nije гадепо..
išla. u -atmosferi · poslednjih ·dveju nedelja, ali je već 25 na-
„stupila jedna znatna promena: nestalo je robe tako da su za ~
„sve. papire plaćeni veći kursevi, ali je bilo malo zaključaka. Najveći je skok bio kod Paba koji :e 25 rađen po 208 i kod '%rupnog Šumskog agrara koji je rađen po 80,50. 26, dakle dan uoči velikog događaja, nije bilo nijednog так|иска па · beograđskoj berzi. Međutim, bilo je vrlo mnogo volje za poзаб, bila e vrlo obilna tražnja, kupci su ponudili kod sviju papira više Китагуе, ali robe nije bilo.
- Rekao bi čovek da je berza eskontovala događai od 97. Međutim, ona o njemu ni;e imala ni pojma. To je bila samo tehnička poziciia izazvana rasprodajom robe od'štrane borzijanaca tako da su ostali bili potpuno bez nje.
S takvom tehničkom pozicijom ušla je beogradska berza u 27, kog dana niije održan sastanak, već 28. Na to je došlo veselo raspoloženje zbog samog događaja, a usled toga skok sviju kurseva. Dalmatinci koji su rađeni u velikom obi-
ти skočili su na 81,25, Begluci na 86. Za ostale papire nu- ~
· đeni su takođe viši kursevi, ali do zaključka nije došlo, jer nije. bilo robe. Kretanie kurseva vidi se iz donje tablice.
20-IHI! 21-MI 24111 25-JI 26-JII 28-JIU
ње Ratna šteta | 477.50 —— 477.50 —— —— 477,50 4% Agrarci 1921 ___ __-_ _--_ ___ ___ __"40ј Дотатс! 1934 О | — = =6% Begluci 85. —— — 859, —— 8669% Dalmatinci 7975 7975 7975 —— — 81:25 7% Jnvesticioni 1050 —— == == = Zale Stabilizicaoni O _ ____7% Selig-man ____- — == = = = 7% Вјег —— 100.— —— 100— ——=> 100.—K Ro Bler _____ _________ ___ee Šumski agrar, sil. —— — = — = = 6% 5бит5Е! артат, зтед ——- — — = = = 6% Šum. agr., krup. 7975. = ~ ~ 8050 —_ _ Pab, sitni 20450 —— —— 908— —— 208'Pab, sredni | UN MU | U OL | Pab, krupni =-2J50 · _-
·Narodna banka —--== __--- 646 === ==
43%. Renta 1805 "Loz Crvenog krsta Duvanski 102
ни = — ==. о RON
Što se tiče obrta, kao što se vidi iz donje tablice, on
de bio mnogo manji nego prethodne nedelje: 9,5 miliona prema 5,7 miliona,
21—98-7T 14—2041 У o - u hiljadama dinara 21/9/a Ratna ššteta 350 2.216 44% Agrarci: 1921 = 5
. 4% Аргагс! 1934 —. 306 U ROI би 555 6% Dalmatinci 1.650 1.969
боје Šumski agrar 2 75
Što se tiče razvoja same berze, ona je prva tri dana |
· uputnice.
Страна 207 7% Investicioni 4 ' 83 79/e Stabilizacioni — 2 7% Вјег 650: -: ' 132. 8% Вјег = "46 7%a Seligman ~ | __ ___ Narodna banka 250 34 Pab 115 JA Ukupno 3.729 · 5.712: 2"
Najveći obrt ije Код РаппаНпаса 1,6 miliona . Kod
· Ratne štete pao :e od 2,2 miliona na 350.000. Код Верика је
ostao na istoj visini, dok je kod Blera porastao па 650.000 din. U Pabu se stalno održava posao, traži se dnevno roba za kaucije. Interesantno je da je ožiVeO posao U. akcijama Narodne banke i to uz vrlo živu tražnju. Papirima. koji. su se izgubili sa berze, kao što su 4P"/o Agrarci.iz 1921, zatim Stabilizacioni i Seligman, pridružuju se u poslednje vreme 495 agrarci iz 1934 i naročito 6% šumski agrarci. Ovoga раpira je uopšte u narodu neobično malo, tako da oh ima najviše šansa da skoči.
DEVIZNO TRŽIŠTE
' Glavni interes na deviznom tržištu“ postoji za korišćenje starog kursa marke. Narodna banka: bila :'je uzela -inicilativu da pregovara sa nemačkim vlastima o korišćen;u toga kursa i posle 1 aprila, i bila je izvestila interesente o: formalnostima koe bi trebalo preduzeti za svaki slučaj. Međutim,
| пе vode se nikakvi pregovori i banka obaveštava interesente · da treba da iskoriste poslednji rok za korišćenie, kao- što " smo javili u prošlom broju. Rok za prijavu tražnje već: ie
istekao, tako đa od 1 aprila neće više biti dva kursa u obra-
· čunu sa Nemačkom, nego samo Viši kurs od 17,89.
U prometu sa Itali:om klirinški saldo postao je u ро-
_ lednje vreme aktivan. Potraživanje je iznosilo 22 marta
89,4. mil., za 65,1 mil. više nego polovinom marta. Naši izvoznici neće više moći da glatko naplaćuju svoja potraživanja kao ranije đok je saldo bio pasivan za ha, pš je Narodna banka zato odlučila đa im olakša situaciju uvodeći klirinške
Devizna direkcija Narodne banke izdala je sledeći cirkular: | о |
»Izveštavaju se ovlašćeni zavodi da je Narodna banka od svog korespondenta Čez Nešenel Bank primila дереби
koja u prevodu doslovno glasi: . .
»Molimo izvestite sve jugoslovenske banke da današnii
- Pretsednikov proglas blokira sva jugoslovenska salđa u.SAD - 1 da se računima može raspolagati samo uz dozvolu izdatu od
strane Ministarstva finansija. S. A. Đ. O OCU M 7
U ciliu da bi se što pre dobila ođobrenža Ministarstva finansija po finansiskim transakcijama iz vaša zemlje, pređlažemo da odmah izvestite sve banke i korporacije koje odrфамајц račune sa nama i koje se nalaze u Vašoj zemlil, a isto tako i njihove filijalz, afili:acije i agencije u stranim drža·
у мата i to: kad god dajete nalog Čez Nešenel banci da vrši
isplate u ma kom bilo vidu, uvek dajte pune.podatke: 4) рт tođa i cili dotične transakcije; b) narodnost i informacija о korisniku te transakcije; 2). u slučaju. transakcija. hartija od
_ vrednosti naznačiti vreme za koje je sadašnji sopstvenik pri_ težavao te hartije. |
Ovo će nam omogućiti da podnesemo ispravne podatke
· Ministarstvu finansija S. A. D. bez. kojih Ministarstvo finan· sija nije.u mogućnosti da pregleda i odobri transakciiu..