Народно благостање

"Страна 90д

__НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 15

IV PAT H КОНТРОЛА ЦЕНА

_____ У основи својој овај систем контроле цена _ Није се изменио ни у рату. Али рат је развио веће финансиске потребе код државе, а с друге стране, ; опромне поруџбине пружају могућност извесним предузећима да праве велике послове. Неправедно је да рат омогући велике зараде, а у интересу самог вођења рата не сме да се спупоћом отежа снабдевање становништва. Зато се све мере контроле цена примењују у рату много строжије. У последњим упутствима која је издао комесар за цене говори се о задаћама привреде у рату. Привреда је стављена у службу рата, она мора да га учини што јевтинијим, да да све што је потребно, да обезбеди националну валуту, а пошто је она и у рукама приватне иницијативе, дакле не само под контролом државе, морају сви привредници да схвате задатке привреде у целини као своје сопствене. Први критериум за обарање цена је висока добит. Без одлагања треба да их снизи сваки привредник. Критериум је укупна његова добит, па ако ради са више разних артикала треба да обара цене у првом реду артиклима масовне потрошње, Али већ „остварена већа добит не смањује се снижењем цена. Тај вишак добити мора се положити др-

жавној благајни. Ако захтевају ратни интереси, или ако се тиме може да избегне повишење цена, може финансиска власт да остави ову добит оном који је остварио.

· Комесар за цене дефинисао је добит у смислу овакве ратне привреде као укупну добит једног предузећа. Она се не сме смањити зарачунањем високих плата, тантијема или других расхода. Ни отписи не смеју да се врше неконтролисано, и морају се прирачунати у добит чим пређу извесну висину. Инвестиције такође не могу се одбити од добити, осим у случајевима које комесар одобри. Али диференцијална добит остаје за предузећа која имају мање трошкове производње. Као мерило висине добити узима се добит једне нормалне године пре рата или просечна добит од неколико година.

Поједине индустриске групе саветовале су се код доношења последњих мера, и израдиле су упутства за ове привреднике из својих грана, с којима се сложио комесар за цене. Док је калкулирање раније била ствар сваког привредника засебно, оно се овако претворило у клективно калкулирање, које власт диригује одређивањем основних принципа којих се морају да држе.

ваза

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

На заседању југословенско; италијанског привредног одбора јуна прошле године утврђени су модалитети платног промета и обим размене добара за 1940/41 годину. Од тада прилике у међусобној размени добара, под утицајем рата, знатно су се промениле. Наш клириншки салдо, који је све до скора био пасиван према Италији, од неког времена не само што је пот-

Најновији стадиум југословенско-италијанских

уговорних привредних односа

пуно ликвидиран него је створен и знатан активни салдо..

До ове промене дошло је једно због промене у размени добара, а друго услед пораста нашег извоза у Италију. Затим географски положај наше земље условио.је велико повећање транзита намењеног Италији чиме је на страни нашој. створена знатна куповна снага која би омогућила знатно повећање италијанског увоза, Све те промене наметнуле су потребу нових преговора који су вођени у Риму половином месеца. |

Садањи преговори односили су се и на платни и на робни промет. У платном промету, као што је познато, постоје два рачуна: редовни клириншки и специјални на коме се обрачунавају нлша потраживања од транзита, поштанског саобраћаја и извоза олова односно са италијанске стране све поруџбине за рачун државе и самоуправних тела, Специјални рачун устројен је ради тога што ниге било изгледа да би се велика потраживања из транзита могла изравнати извозом, На специјалном рачуну постоји знатан активни салдо у нашу корист па (је на садањем заседању Југословенско-италијанског одбора испитиван. начин како би се овај салдо могао да изравна путем размене добара. Уколико би такво решење било могуће самим тим отпала би потреба за. специјалним рачуном. Међутим питање није могло да буде решено тим путем па је одложено за касније заседање. За сада је учињено само толико што је један део са специјалног рачуна пренет на клириншки рачун,

Касније, када и ако резултати размене добара покажу MO- . гућност изравнања салда специјалног рачуна путем извоза робе у нашу земљу, неће бити никаквих разлога да се овај рачун не укине.

Друго питање било је утврђивање плазма размене добара за наредну економску годину тј. од 1 јула о. г, до 30 јула идуће године. И једна и друга страна имале су потребу за повећањем размене, нарочито у извесним прошзводима, Нас су у првом рду интересовале текстилне сировин и полупрерађевине, пиринач, машине и оруђа, а Италигане житарице, стока, сточарски производи и иввесна индустријска «сировина аграрног и рударског порекла. Италијани су пристали да нам испоруке текстилних сировина и полупрерађевина повећа'у за 40%. Само се по себи разуме да један део ових испорука обухвата и вештачке сировине у недостатку природних. Контингент пиринча остао је непромењен према текућој години, а он је сасвим довољан да са домаћом производњом покрије целокупну нашу потребу,

Код нашег извоза у Итали'у позиције су остале исте, али су код неких промењене количине услед измењених могућности наше производње и извоза. Контингенти за житарице и стоку остали су непромењени, а контингенти др вета, изузев огревног, повећани су прилично.

На бави повећаних контингената размена добара између наше земље и Италије у народној економској години требало би да се повећа за једну трећину.

Prema novinskim vestima akcionari predu:eća »La Dalmatienne« pregovaraju sa jednom talijanskom firmom o ргодал вв ша аса. Розје ргодаје Borskih rudnika to bi bila druga krupna transakcija, kojom зе роvlači francuski kapital iz naše zemlje: Ne zna se još tačno

_ Oko »La Dalmatienne«