Народно благостање

__ UT | НАРОДНО

"Нов закон о државком _ рачуноводству

БЛАГОСТАЊЕ

|. Страна а.

Т ЦИЉ ЗАКОНА 0 Д.Р.

- Право својине је право употребе и злоупотребе односног добра. То право припада наравно самом сопственику. Али од вајкада је познат однос по коме пуномоћник врши својинска права. Најстарији облик тог односа пуномоћства је старатељство, а најобимнији је код правних лица. Код правног лица је сопственик неспособан да врши ма какво право, исто као и малолетник. Хиљадугодишње искуство показује да је однос између пуномоћника и поверене му имовине врло деликатан. Човек је у просеку грабљив, склон је да присвоји туђе, а то се најлакше може да изведе над имовином која нема оца ни матере. Морал је гарантија против те људске слабости само у мало случајева. И због тога је законодавац одавно морао да предузима мере заштите имовине поверене једном лицу на управу. Отуда опсежно законодавство одговорности функционера акционарских друштава.

Али је најјачи и најобимнији пуномоћнички однос код правних лица јавне руке, а нарочито код државе. Држава има огромну имаовину, огромне приходе и расходе чиме управљају пуномоћници. Код државе је тај однос утолико деликатнији што њезин пуномоћник има право на опорезивање грађана ради стварања извора прихода.

Пуномоћници државе могу се поделити у две групе: у оне који одређују изворе прихода и који

одређују на шта се м колико има да утроши. То је законодавац. Тај његов рад је регулисан Уставом. Истина, у Уредби о државном рачуноводству, која је ступила на снагу ! априла т. г., налази се-у. u 9, тачка 4, пропис да законодавац може да повећа предложене издатке. 0 |

Друга група пуномоћника је она која MH3Bpшује оно што законодавац наређује у погледу издаTaka. Они се деле у две подтрупе: у наредбодавце и рачунополагаче. Последњи чувају државну имовину без права на ма какву промену, а наредбода= вац не сме да чува имовину, али има право да располаже њоме. Укратко, наредбодавац наређује,- а рачунополагач извршује издалке. |

Њихову функцију регулише закон о државном рачуноводству. Истина да наредбодавци имају и извесну компетенцију која изгледа да припада законодавну (припрема буџета), али је она. само техничка. ; 0 ŽIL а 1

Закон о државном рачуноводству је скуп прбписа за државне чиновнике финансијске струке по= "чев од Министра финансија, којима се циља на спречавање злоупотреба. А то значи да не могу чинити издатке који нису предвиђени ни у колико нису предвиђени, да се при куповини не може преплаВИТИ Ива Де

НО ИНТЕРЕСАНТНЕ ДРЖАВНО-РАЧУНСКЕ УСПОМЕНЕ

Србија у ХГХ веку била је необично конзервативна у административном законодавству, а нарочито у финансиском. Формалан ред у државном газдинству бис је необично назадан и примитиван. Како код државних прихода тако и код расхода трајало је деценијама стање које је стварано постепеним ослобођењем од турске власти. Тек 1882 год. укинут је порески систем који је био средњевековни. Код државног рачуноводства остало се кроз цео ХЕХ и почетак ХХ века при првобитном примитивном књиговодству и благајничком систему. Стручних чиновника у тој струци није било. Може се мислити са колико су неспособности вођене те ствари од стране бивших полицајаца, ђумрукџија, а нарочито учитеља, из којих су се редова регрутовали чиновници рачуноводствене струке. У почетку ХХ века то је стање довело до јавних скандала,

Год. 1902 закључила је Србија у Француској зајам од 60 милиона динара ради исплаћивања непрегледних летећих дугова. Француски банкарски синдикат исплатио је српској држави чист износ тега зајма у звечећем злату. Када је Министар. финансија отпочео с исплатом летећих дугова, покавало се да нигде у државном рачуноводству нема документа о њиховом укупном износу. Због тога се Министар финансија морао одлучити на једну нечувену меру, наиме, да преко новина у земљи и на

_ Осам година доцније: дошло, је у лширу [ал

ност стање државног рачуноводства: Утврђен | је дефицит у Главној државлој благајни од 180.000 динара им главни државни олагајник осуђен је на 20 година робије. На: жалбу, а из формалних разлога, Касапија је оборила ту пресуду. Кад је наш уредник проучио сва акта запрепастио се колико је површно и нестручно вођено ислеђење и како је лакомислено суд осудио благајника на 20 година робије. На претресу-који је трајао три дана и коме је присуствовао цео финансиски Београд, WM наш уредник је доказао да је стање рачуноводства у Министарству финансија такво да је читав низ чиновника могао да учини то дело. Документа која су два пута наплаћена — у томе је лежало кривич но дело — нису чувана у каси већ су слана у архиву као документа без материјалне вредности, а књи» говодство је било тако примитивно да се није могло разликовати од оног једног бакалина. Као сведоци против благајника била:соу два млада чиновника, — обоје живи, -— од којих је један доцније био начелник Министарства финансија. Не мало су били они збуњени кад је наш уредник доказао на претресу да је исто тако један од њих могао да учини то дело и да против благајника постоји исто толико доказа колико и против њих и још неких других чиновника. Суд је нашао да је одиста стање

_љезуневодства таково да не може да прими 'на страни позове повериоце државе да се пријаве са NOI потребним доказима, ~ 15:

тиу главног државног благајника и пустио га на ду. акојој се налази и данас у сред Београда. у, ове околности дале повода радикалним