Народно благо. Књ. 1

166

»По двору нам кукавица шеће, »А за њоме двоје кукавчади, »А у столу прна чавка сјелик«. Њојви рече Омпљанић Илија: »Вло си снила, вјерна моја љубо, »дао санак, а у зао часак,

»То ће на ме Турци ударити. »Што по двору кукавица шеће »То "ш ти бити вјерна љубо моја; »Што ва њоме двоје кукавчади, » о ће бити до два сина, моја, »Што-у столу црна. чавка, сједи, » То ће бити јадна мајка моја«. Истом они у ријечи бише,

Док на њета Турци ударише, Смиљанића млада погубише. Док пошета Смиљанића, љуба, Опа кука, кајно кукавица,

~ преврће кајно ластавица,

А за њоме до два мила, сина,

А у столу јадна мајка сједи (једи тужна, сједиће на вјеки; Сд туге се јадна скаменила.

72. ЈОВАНБЕГ МЕНИ СИНА

Бег Јованбег из Новога, дође, Бирдем дође помама га нађе,