Народно благо. Књ. 1

174

Да се Мирко не би осјетио,

Да познаје љуба господара. Куша Мирко је л му љуба вјерна, Па овако њојзи проговара :

»Ја ћу, љубо, санак боравити, »А ти ћеш ме о дана дворити ; »У мене је таки адет, љубо,

»А лако је дворит браћу било, »Није лако мени утодити«.

Ту је љуба Мирку говорила : »Хоћу, Мирко, драги господару, »Да те дворим и годину дана, »Не би мени за то мучно било, »А камо ли до воре бијеле: »Имам зашто дворит господара, »Зарад Бога и за старијега«. Виђе Мирко да је љуба права, Па не море срцу одољети:

Узе љубу у бијело крило, Пољуби је и два и три пута, Па је Мирко љубу упитао :

»Шта је теби, моја вјерна љубо, »Да си, љубо, уздахнула љуто »У мојему двору бијеломе 2

»Ал' се моје браће препанула, »Ал од мене, од зла господара, »Ал ти мучно моју дворит мајку #« Млада љуба Мирку говорила : »Лако ћу ти браћи угодити,

»Од како сам у двор доведена,