Народно благо. Књ. 1

115

„Још нијесам воде донијела ;

»Не дају ми твоја браћа мила, »Из руке ми видре отимали,

»Ва ме браћа воду доносила, · „А што кажеш да си љуте ћуди, »Нијесам те досад познавала. »Није мучно дворит твоју мајку. »Вет ми вазор, Мирко господару, »Колико си потрошио за ме, »Док си мене двору добавио, »Па не кажеш да сам твоја љуба, »Нити си ме чему сјетовао, »Како ћу ти роду угодити.

»У тебе је браће осморица »Твоја браћа, моји ђеверови; »Ти си, Мирко, у браће девети; | »А ја дошла у твоје дворове,

»А не знадем ком сам доведена ; »А у тебе браћа нежењена. »Откуд би се могла осјетити,

»Ва кога сам ловедена млада. »Не спавају браћа у дворима, »Већ на харе и нове појате, »Ноћца, дођи, ниђе ни једнога, »А ја роним сузе у кафезу;

»Па не роним што сам ноћи сама, »Већ што незнам свога господара«. Младој љуби Мирко говорио: »Ево, љубо, Мирка господара ! »Добро си ми роду угодила,