Народно благо. Књ. 1

178

»Што је ово међу нама било,

»Да се 'вако љуто завадисмо # »Да кушамо наше миле љубе »Која ли је браћу завадила, #« То рекоше, па, се растадоше,

Док се опет у планини нађу, Докле своје љубе окушају.

Кад су браћа двору долавила, Обадва бу врло невесела.

Срета Марка Марковица млала, А и Јанка млада Јанковица. Пита Марка љуба вјереница : »Шта је Марко, драги господаре, »Да си тако чудно невесео #« »Не питај ме моја вјерна љубо ! »Допго ферман од цара, налшега, »Ишће царе брата у војнике, »Ја 1 ва. брата велике откупле, »Моја љубо, из ризнице блато; »И сву чоху, скерлет и кадифу; »И све љубо, девет враних коња; »И све девет сивих соколова.« Протовара млада Марковица : »Подај Марко, драги господару, »Кобила ће коња наждребити, »Опет ће се соколови лећи, »Опет ће се задобити благо, »Брата нећеш никад до вијека.« Пита Јанка Јанковица млада : »Шта је Јанко, драги господаре %«