Народно благо. Књ. 1

179

Тако Јанко љуби говорио : »Ишће царе брата у војнике,

»ја л све наше из ризнице благо; »И све љубо, девет враних коња »И све девет наших соколова, « Проговара Јанковица млада : »Не дај, Јанко, добра ни једнога, »Нека, иде, нек га носе врази !« Кад се опет браћа састанула, Вјерно браћа собет учинила,

Ко је милу браћу завадио, Дознадоше, дома, доходише, Погубише младу Јанковицу

Па, се опет браћа, миловаше,

15. ДВОЈИ - ТРОЈИ ЈАДИ

Разбоље се под прстеном Мара,

Под прстеном (бега Јованбета.

У који се данак испросила,

У они се данак разболила.

У који се данак разболила,

У они јој дошли амалгани :

Од свекра. јој ћурак и ћурдија,

Од авекрве на табаку диба.

Од ђевера кутија. прстења,

Од заова бисер-белензуке.

Од јетрва златни алкалкани,

А од драгот соргуч од дуката. 12"