Народно благо. Књ. 1

189

»Једна јама предубока, »Пуна мука и јаука

»И ђавоље многе вике. »Врије сумпор и цпрнило, »Свима лице потамнило.

»Ту су ув јек страшни гласи, »Христе благи, ти нас спаси ! »Стоји зуба шкрипутање, »Велегорско уздисање.

»Ту се тори све стојећи, »Јадне душе ове стењући. »Ту су ђавли сви рогати, »Када дођеш, па ћеш знати, »Све по јами змије вију

»И растопљен сумпор шију. »Док с' учини трешња, тешка »И све земље стане јека.

»Ту се матле све стискоше, »Црну земљу притискоше, »Страшни ђавли допадоше, »Једну душу спопадоше, _ »На, тело је вапртише, »Страшна гвожђа, донесоше, »дубим душу сву исклаше. »Душа гледа небу тори,

»Бе су славни божји двори,

»»0, Исусе, сине божји !

»»Шта да чиним, сад ми кажи 2 »»Видиш, ђе ме јадног вежу, »»Веритама врло стежу !«