Народно благо. Књ. 1

191

»Мучи, ћери, замукнула муком, »Док ти бабо барем с војске дође.« Ал' говори Мисиркиња Јања : »Не будали, моја стара мајко, »Кад ми бабо са те војске дође, »Нека, за мном у походе пође«. Коња, јаше Мисиркиња Јања, Коња, јаше, за Иваном пође. Кад су били преко поља, равна, Страшио је Сењанине Иво: »Нуто, нуто, лијепа ђевојко, »Нуто тамо зеленог језера, »Онђе ћу те убацити младу, »Нека, рибе твоје очи ваде,

»А гаврани твоје липе грде«. То ђевојка, ништа, не слушаше, Него коња јаше за Иваном.

Кад су били испод Сења града, Гледали их Сењани јунаци. Кад су били мало понапријед, Ал' говори Сењанине Иво: »Нуто, нуто, лијепа ђевојко, »Нутодере бијелијех двора, »Ал у њима ништа живо нема, »Нето једна опрцата, кока,

»А и друга огорела млада«. Ајмекну се лијепа ђевојка : »Ајме мени моја мила мајко, »Ђе ти могах бити пашиница, »Пашинипа, ал везировипа,