Народно благо. Књ. 1

Тешко босу идућ по откосу !Тешко стаду кад га сколе вуци, И дјевојци на нејакој руци! Тешко земљи куда. војска прође, И дјевојци која сама, дође;

Јер је прво јутро прекорена : »Да си добра не би дошла, сама, Кам" дарови што си донијела, #« Тешко Марку саму међу Турке, Ћемерлији у страшиве руке ! Тешко аги кога кмети хвале, Горе кмету кога ага брани ! Тешко оном свакоме јунаку, Који узме врага ради блага ! Тешко оном кога, снага храни, И ономе кога други брани ! Тешко мени и Омеру моме,

Кад ја немам у тобоцу своме ! „Ласно ти је пјану запјевати,

И жалосној мајци закукати,

И страшљивој куди залајати, Удовици сјести до бећара,

А дјевојпи поискати пара,

А удовцу узет пушћеницу, „Луду момку скудити дјевојку, А будали жену отјерати.

Ласно ти је стару закашљати Удовици младој уздахнути ! Ласно ти је мудра свјетовати, И с јесени врапце нахранити !