Народно благо. Књ. 1

10

Ил' се вјају по кули прозори ; Нит су куле, ни бијеле цркве, Ни се сјају дрквени крстови, Ни на кули стаклени прозори, Већ се сјаје турска ђеисија,

И оружје три ате с Крајине Код бијеле куле Иванове,

Три је ате Комнен ухватио

И свео их Сењу бијеломе,

Па се чуди мало и велико : Гле Комнена млада барјактара, Ђе пофата, на гласу јунаке,

По три пута побоље од себе, Што их данас на Крајини нема, Три најжешћа змаја са Крајине. Сјаји сабља Куне Хасанате, Ојају токе Блажевић Омера

У Алила триест самокреса. Што је сабља Куне Хасанаге, Балчак јој је од сувога, злата, У балчаку дванест каменова, Из њих бије дванест пламенова ; Колани су од злата шљевени, Тиче му се балчак до колана, Сабља звечи пола Сења јечи. А од злата токе Блажевића, Уг прса су гује изведене

Под грлом су главе саставиле, У зубима каменови драги, Детиче се злато до камења,