Народно благо. Књ. 1

13

Сестрица се брату кунијаше: »Нисам брате живота ми мога ! Леивота ми и мога и твога !« То је братап сеји вјеровао, Кад то виђе млада Џавловица., Она оде ноћу у градину,

Те заклала сивога сокола.

Па говори своме господару : »На вло Павле сеју миловао,

На горе јој милост доносио ! заклала ти сивога, сокола«. Певле пита сестрицу Јелипу : »дашто сејо % да од Бога нађеш ! ; Сестрица се брату кунијаше : »Нисам, брате, живота ми мога ! „Кивота ми и мога, и твога !«

И то брата сеји вјеровао.

Кад то виђе млада Шавловица, Она. оде вече по вечери,

Те украде ноже заовине, Њима закла, чедо у кољевци. Кад у јутро — јутро освануло Она трчи своме господару Кукајући и лице грдећи :

»На зло Павле сеју миловао ! На горе јој милост доносио ! даклала ти чедо у кољевци, Ако ли се мени не вјерујеш, Извади јој ноже од појаса«. Скочи Павле ка' да се помами,