Народно благо. Књ. 1

ЗВБВЕ РРА ЈВВВВЕНЕ

ПОГЛЕД НА РАЗВОЈ И ЗНАЧЕЊЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ Те

»Да се посве не изгубе од старих витезова успомене, Господ Бог дао је нашему народу таку памет наравну, да оно, што други народи уздрже у књигам, они уздрже у памети, пивајући на собетим, дернецим и по свим мистим, куда путују, писме својијех краља, бана, витезова и врснијех јунака, које премда нису посве истините. ништамање има свака добар темељ истине« — пише Андрија, Качић у предговору свога »Разговора угодног народа словинскога« (1756). Те речи, написване пред прву штампану збирку песама у народном духу, обележавају довољно јасно карактер наше деле народне усмене, традиционалне књижевности. Према томе, наша народна песма представља оно културно благо које је народ текао и у добру и у злу, и које му никада нису могли да отму ни харачлије ни зулумћари. Народна песма је била учитељ