Народно благо. Књ. 1

21

Неста српске праве славе, Аох Боже !

Ни гусле се сад не чују, (С јадом стала !

(Све се нешто скомешало, Ками нама !

Нећу тебе ни жалити, Очи, брате !

Док бијаше соко бјеше, Мој соколе !

Своме роду перјаница, Роде, брате !

Бјеше дика међ момцима, Дико, брате !

А на збору глава мудра,“ Братска хвало !

Ал нам право не учини,

Што остави сестре твоје,

И жалосну мајку твоју, Бог ј] убио!

Зар си тамо љепше нашго,

Бјеле дворе и подворје, Брате, орле !

Сестре ће те замолити :

Немој на нас заборавит', " Дивни брате !

Ти си сестре научио, Гром их био!

Из пазара ил' бојева, Наш јуначе !