Народно благо. Књ. 1

40

»Да би било од Бога суђено, »Да би мени изгинули момци, хЈјњ бих добро осветио друштво«. Ту све шути, ко да гласа нема, Нрје лако до конака, саћи, Ваља метнут у зобницу главу, То је жао свакоме јунаку.

А гле, види, хајдук Маленице, Кегта, роди поносна, Босанка; Родила. је од срца јунака. Маленица гласно одговара : »Дајдер момке које мени драго, » А џаба ти твоје обећање !

»Дај ми првог Перу Сарајлију »И Голеша, младог харамбашу, »Н трећега Саву од Посавља,

»« ош тридесет које мени драго !« Даде Мијат из дружине момке. Маленнца поведе хајдуке,

Па, се свуче низ Игман планину, Сађе хајдук Босни до извора. Ту хајдуци пушке препунише, Притегоше на ноге опанке.

Ту је хајдук заставио друштво,

· Маленица оде уходити,

је ли дома Ђелешева војска Да зна хајдук, да Ђелеша, нема, Одвео је ратовати војску.

Кад јација земљу прихватила, Маленица доведе хајдуке