Народно благо. Књ. 1

Ђ4

УДа се оне родом не откупе, »Давно би их братац посјекао«. Ни туде се млада. не осјети, Већ се саже студену бунару, „Да угледа рибу златокрилу. Биш' ње Павле ноже извадио, Мјесто рибе ханџар угледала, Када спази ханџар више себе, У страху се млада, оборила, Од страха се млада породила, Чедо мало, ал је мушка глава, Када виђе Гаговићу Павле,

У чуду се момак находио, Све мислио, на једно смислио, Па отпаса траболоза паса,

На двије га поле прекинуо,. Једном полом чедо повијалпе, Другом полом снаху утезаше, Уве чедо на бијелу руку,

„А Анђушу за бијелу руку, Па одоше двору бијеломе. Води снаху у шикли одају,

· Џа јој стере душек по душеку. И меће јој јастук по јастуку. У томе је мрак на земљу пао, Док ево ти Гаговић Михајла, Џа уљезе у бијеле дворе, Објема. се рукам" подбочио, Као њему вјеренице љубе, замишљен је у дгоо улазио,